Гумно

С Википедије, слободне енциклопедије

Гумно или гувно, мјесто на коме се врши жито[1]; у настањеним планинским или другим врлетима мјесто на коме се људи састају, друже, договарају и играју.[2] Одредила га је неприступачна и негостољубива конфигурација тла. То је мали хоризонтални плато ограђен, најчешће, каменом.[3][4]

Вук Караџић о гумну[уреди | уреди извор]

“ У Црној Гори а и онуда по приморју гумна су постављена и околомеђена каменом. Онамо се највише по гумнима и игра (јер су многе куће по таквој врлети да ваља тражити мјесто гдје се може играти), а и људи по коломату њиховоме сједе и договарају се за различне ствари.“[5]

Гумно у обичајима[уреди | уреди извор]

Гумно је једно од мјеста на коме се, по народном вјеровању, радо састају демони, посебно они зли, и то најчешће вјештице. По народном вјеровању вјештице се редовно састају 1. марта и о јесењој равнодневници, у глуво доба ноћи, али их има и у другим данима. Постојала су забрањена мјеста на која, по вјеровањима, ноћу није требало одлазити. (јаз (канал), ћуприја (мост), буњиште, раскршће али и гумно... ) [5]

Вјештица каже другарицама прије узлијетања:

“ Ни о трн, ни о грм, већ на пометно гумно“.

У шумадијским селима се овако каже када се на небу спази „звезда“ (метеор), како би пала на гумно с вјештицама.[5]

О гумну се још каже:

„Међу оне ствари које дјевојци не могу допасти броји се онамо и гумно.“

“Играх се златном јабуком,

По пољу по мједеноме,

По гумну по сребрноме.[3]

Гумно — симболичко значење[уреди | уреди извор]

За неуког и примитивног човјека су по правилу, најважнија мјеста за његово постојање, била провокација као и извор сујевјерја (јаз којим се доводи вода на воденични точак, ћуприја којом се мосте обале, воденица која меље хљебно жито...). Та најважнија мјеста су елементарно била за њега и највећа брига. Њих ваља заштитити од демона, али и од људских страхова. Није новина да се страх куражи не би ли се побиједио.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ dana, Zanimljivosti (2021-09-02). „ŠTA je GUMNO?”. Zanimljivosti dana (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31. 
  2. ^ Гумно
  3. ^ а б Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.
  4. ^ Бајић, Александра. „КАЛЕНДАР ПРЕДАКА - Врзино коло на Боговом гумну - /Део из књиге/”. Свевлад. Приступљено 9. 2. 2023. 
  5. ^ а б в Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972, Београд1959.г.

Види још[уреди | уреди извор]