Демографија Републике Српске

С Википедије, слободне енциклопедије

У Републици Српској је просечна густина насељености 47 становника на km2,[1] што је сврстава у ред ретко насељених европских региона. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20 ст/km², а Посавина и Семберија 150 ст/km²), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.

Историја[уреди | уреди извор]

Етнички састав СР БиХ 1948. године[2]

  Срби (44,29%)
  Бошњаци (30,73%)
  Хрвати (23,94%)
  Остали (1,04%)

Још у прошлом веку већинско становништво у Босни и Херцеговини је било православно, што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забележено је и пописима у периоду између два светска рата (из 1921. и 1931. године).

У првим пописима у социјалистичкој Југославији 1948, 1951. и 1961. године на подручју СР БиХ Срби су били најбројнија етничка група. Према првом ванредном попису у социјалистичкој Југославији из 1948. године, од укупно 2.565.277 становника у БиХ, Срба је било 1.136.116, или 44,29% становника, Муслимана је било 788.403, или 30,73% становника, а Хрвата је било око 614.123, или 23,94% становника.[2] Према првом редовним попису у социјалистичкој Југославији из 1961. године, од укупно 3.277.948 становника у БиХ, Срба је било 1.406.057, или 42,9% становника, Муслимана је било 842.248, или 25,7% становника, а Хрвата је било око 711.665, или 21,7% становника.[3]

Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).[4] Према последњем попису у СФРЈ 1991. године на подручју Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине даље је порастао удео Муслимана на око 43,67%, а смањио се удео Срба на око 31,37%, или 1.369.258 Срба од укупно 4.364.574 становника у СР БиХ.[5]

Према попису становништва Босне и Херцеговине из 1991. године број становника износио је 4.364.649. Од тога је Срба било 1.369.883 или 31,38%, Муслимана је било 1.905.274 или 43,65%, Хрвата је било 755.883 или 17,31%,Југословена је било 239.857 или 5,49%, а осталих етничких група 93.752 или 2,14%.[6]

Године 1993. у ратним условима број становника на територији тадашње Републике Српске је процијењен 1.378.852.[7] 1996. године је спроведен попис домаћинстава, избеглица и расељених лица. Тим пописом је регистровано 410.173 домаћинства и број укупног становништва је процењен на 1.391.593 становника. 2000. године је процењена популација од 1.469.182 становника.

Савремени подаци[уреди | уреди извор]

Природни прираштај у Републици Српској

Према процјени Завода за статистику Републике Српске укупан број становника Републике Српске за 2018. годину износи 1.147.902 становника.[8]

Процјене броја становника Републике Српске[9]
Год. Мушки Женски Укупно
1998. 679.795 749.003 1.428.798
1999. 689.186 759.351 1.448.537
2000.* 695.194 733.705 1.428.899
2001. 704.197 743.280 1.447.477
2002. 708.136 746.666 1.454.802
2003. 706.925 745.426 1.452.351
2004. 705.731 744.166 1.449.897
2005. 704.037 742.380 1.446.417
2006. 702.718 740.991 1.443.709
2007. 700.754 738.919 1.439.673
2013. 572.298 598.881 1.171.179[8]
2018. 560.595 587.107 1.147.902[8]
*Од 2000. године у процјене броја становника није укључен Брчко дистрикт.

Попис 2013. — подаци за Републику Српску[уреди | уреди извор]

Због великог броја неправилности током обраде података, и приказаног броја у износу од 198.000 фиктивних становника Република Српска је одлучила да објави сопствене податке о броју становника за своју територију, који су једини валидни и признати резултати од стране власти и институција Републике Српске. Према подацима Републичког завода за статистику у Српској живи 1.170.342 становника од чега 598.530, или 51,14% жена и 571.812, или 48,86% мушкараца.[10][11]

Етнички састав[уреди | уреди извор]

Етнички састав Републике Српске 2013. године[11]

  Срби (82,95%)
  Бошњаци (12,69%)
  Остали (4,36%)

Од пописаног становништва 82,95% су се изјаснили као Срби, 12,69 као Бошњаци, 2,27 као Хрвати, док су 1,25% из реда осталих, то јест Срба је било 970.857, Бошњака је било 148.477, а Хрвата је било 26.509.[12]

Језички састав[уреди | уреди извор]

Српским језиком говори 982.480 грађана Републике Српске, бошњачким 150.221, а хрватским језиком 17.315 грађана.

Верски састав[уреди | уреди извор]

Да су православне вјероисповјести изјаснило се 969.315 грађана, муслимана је 149.435, а католика 25.763.[13]

Број становника по јединицама локалне самоуправе[уреди | уреди извор]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у табели је приказан коначан број становника по јединицама локалне самоуправе.[14]

Општина/Град Становника Срби Бошњаци Хрвати Остали Неизјашњ. Непознато
Бања Лука 180.053 162.057 6.818 4.887 3.324 2.641 328
Берковићи 2.041 1.873 155 11 1 0 1
Бијељина 103.874 89.474 11.680 498 1.478 654 90
Билећа 10.607 10.447 26 21 72 30 11
Братунац 18.651 11.897 6.558 30 79 22 35
Брод 15.720 11.065 1.312 3.021 151 142 29
Вишеград 10.118 8.942 895 32 53 19 177
Власеница 10.657 7.190 3.360 29 29 20 29
Вукосавље 4.363 1.448 2.025 698 146 32 14
Гацко 8.710 8.316 332 13 40 3 6
Градишка 49.196 40.707 6.226 800 970 411 42
Дервента 25.922 21.495 1.686 2.181 264 242 54
Добој 68.514 50.968 14.417 1.550 949 467 163
Доњи Жабар 3.669 2.658 4 991 9 5 2
Зворник 54.407 37.242 16.775 103 120 70 97
Источна Илиџа 14.437 13.455 632 148 96 96 10
Источни Дрвар 66 65 0 1 0 0 0
Источни Мостар 244 153 78 11 0 0 2
Источни Стари Град 1.116 1.059 41 6 7 2 1
Источно Ново Сарајево 10.401 10.028 44 102 163 61 3
Језеро 1.039 779 251 6 1 1 1
Калиновик 1.962 1.895 43 8 15 1 0
Кнежево 9.368 8.886 413 24 37 4 4
Козарска Дубица 20.681 18.144 1.883 261 219 162 12
Костајница 5.645 4.117 1.276 82 42 66 2
Котор Варош 18.361 12.730 4.516 852 129 115 19
Крупа на Уни 1.560 1.555 3 2 0 0 0
Купрес 293 292 0 0 0 1 0
Лакташи 34.210 32.761 104 500 562 237 46
Лопаре 14.689 13.267 1.310 48 31 23 10
Љубиње 3.319 3.280 9 10 13 5 2
Милићи 10.445 6.857 3.532 22 19 7 8
Модрича 24.490 19.530 2.880 1.396 412 156 116
Мркоњић Град 15.926 15.340 354 148 37 35 12
Невесиње 12.542 11.964 508 27 18 18 7
Нови Град 25.240 19.491 5.214 174 200 137 24
Ново Горажде 2.915 1.561 1.317 2 22 6 7
Осмаци 5.546 2.852 2.673 7 5 5 4
Оштра Лука 2.705 2.510 23 149 8 12 3
Пале 20.359 19.932 165 126 70 53 13
Пелагићево 4.358 3.146 13 1.182 9 3 5
Петровац 354 351 0 0 3 0 0
Петрово 6.317 6.222 6 34 30 21 4
Приједор 80.916 54.365 22.303 1.666 1.495 718 369
Прњавор 34.357 29.478 2.749 423 1.452 225 30
Рибник 5.851 5.825 0 11 11 2 2
Рогатица 10.302 9.217 1.009 18 41 12 5
Рудо 7.578 6.963 574 7 26 5 3
Соколац 11.620 10.894 629 28 38 13 18
Србац 16.993 16.013 394 128 280 89 29
Сребреница 11.698 5.467 6.122 14 59 22 14
Теслић 37.236 28.166 6.887 1.346 454 339 44
Требиње 28.239 26.484 863 295 398 180 19
Трново 1.983 1.131 818 15 10 9 0
Угљевик 15.118 13.007 1.999 42 36 21 13
Фоча 17.580 16.157 1.169 52 160 30 12
Хан Пијесак 3.445 2.994 420 7 21 3 0
Чајниче 4.679 3.806 835 6 24 3 5
Челинац 15.117 14.508 395 48 122 35 9
Шамац 16.308 12.832 1.005 2.176 135 141 19
Шековићи 6.326 6.187 103 8 12 5 8
Шипово 9.969 9.302 578 26 34 24 5
Укупно 1.170.342 970.857 148.477 26.509 14.641 7.861 1.997

Територијални распоред становништва[уреди | уреди извор]

Густина насељености по општинама у РС и БиХ 2013. године (прелиминарни резултати пописа)

Процес индустријализације и модернизације саобраћајне мреже након Другог светског рата нису значајније утицали на просторни размештај градских насеља, али су подстакли процес урбанизације. Наиме, развијени градски центри су се ширили и на околна рурална насеља и истовремено њихов број функција се повећавао. Поред тога, нека рурална насеља попримила су бројне урбане функције (изграђени индустријски погони, отворене трговине, амбуланте, школе, спортски терени и сл.) и имају тенденцију прерастања у градска насеља.

Највеће општине у Српској су (подаци из 2004. године):

А најмање су:

Природно кретање становништва[15][уреди | уреди извор]

Број становника (процјена) Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)
1991 1.569.332 21.337 12.266 9.071 13,6 7,8 5,8 1,72 394.612
1992
1993
1994
1995
19961) 1.247.464 12.263 10.931 1.332 9,8 8,8 1,1 1,58 279.954
19971) 1.248.683 13.757 11.755 2.002 11,0 9,4 1,6 1,78 280.229
19981) 1.250.490 13.527 12.469 1.058 10,8 10,0 0,8 1,74 280.635
19991) 1.250.622 14.500 12.529 1.971 11,6 10,0 1,6 1,87 280.662
20001) 1.249.838 14.191 13.370 821 11,4 10,7 0,7 1,82 280.487
20011) 1.248.655 13.699 13.434 265 11,0 10,8 0,2 1,77 280.221
2002 1.194.178 12.336 12.980 -644 10,3 10,9 -0,5 1,66 267.996
2003 1.192.622 10.537 12.988 -2.451 8,8 10,9 -2,1 1,42 267.716
2004 1.190.526 10.628 13.082 -2.454 8,9 11,0 -2,1 1,44 267.289
2005 1.187.940 10.322 13.802 -3.480 8,7 11,6 -2,9 1,39 266.756
2006 1.185.145 10.524 13.232 -2.708 8,9 11,2 -2,3 1,42 266.228
2007 1.182.217 10.110 14.146 -4.036 8,6 12,0 -3,4 1,36 265.658
2008 1.179.717 10.198 13.501 -3.303 8,6 11,4 -2,8 1,37 265.195
2009[16] 1.177.995 10.603 13.775 -3.172 9,0 11,7 -2,7 1,42 264.859
2010 1.176.419 10.147 13.517 -3.370 8,6 11,5 -2,9 1,36 264.515
2011 1.174.420 9.561 13.658 -4.097 8,1 11,6 -3,5 1,28 264.085
2012 1.173.131 9.978 13.796 -3.818 8,5 11,8 -3,3 1,34 263.829
2013 1.171.179 9.510 13.978 -4.468 8,1 11,9 -3,8 1,29 261.574
2014 1.167.082 9.335 14.409 -5.074 8,0 12,3 -4,3 1,28 258.833
2015 1.162.164 9.357 15.059 -5.702 8,1 13,0 -4,9 1,29 255.815
2016 1.157.516 9.452 13.970 -4.518 8,2 12,1 -3,9 1,32 252.911
2017 1.153.017 9.339 14.663 -5.324 8,1 12,7 -4,6 1,31 250.241
2018[17][18] 1.147.902 9.568 14.763 -5.195 8,3 12,9 -4,5 1,37 247.599
2019[19] 9.274 15.081 -5.807
Број становника (процјена) Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)
Укупно 1996-2018 253.442 309.807 -56.365 212,2 259,4 -47,2
Просјек 1996-2018 1.194.301 11.019 13.470 -2.451 9,2 11,3 -2,1 1,48 266.665
1)Дио територије Брчко Дистрикта је био у саставу Републике Српске између 1996. и 2001. године.

Тренутна витална статистика [20][уреди | уреди извор]

Рођени

  • Јануар - Март 2019 = 2.090
  • Јануар - Март 2020 = 1.935
  • Разлика између броја рођених у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) = Пад -155 (-7,42%)

Умрли

  • Јануар - Март 2019 = 4.440
  • Јануар - Март 2020 = 3.876
  • Разлика између броја умрлих у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) = Позитиван пад -564 (-12,70%)

Природни прираштај

  • Јануар - Март 2019 = -2.350
  • Јануар - Март 2020 = -1.941
  • Разлика између природног прираштаја у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) = Раст +409

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мјесечни статистички преглед за новембар 2018. год. на сајту Републичког завода за статистику РС
  2. ^ а б Грабељшек 1994, стр. 11.
  3. ^ Грабељшек 1994, стр. 11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за 1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а Муслимана је 842.388 становника.
  4. ^ Драгичевић 2015, стр. 79.
  5. ^ „Становништво према националној припадности, попис 1991” (PDF). стр. 1. Приступљено 28. 3. 2020. 
  6. ^ Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991, Босна и Херцеговина
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2015. 
  8. ^ а б в Процјена броја становника за Републику Српску
  9. ^ Завод за статистику Републике Српске
  10. ^ Srpska objavila svoje rezultate popisa; pogledajte kompletne rezultate (VIDEO)
  11. ^ а б Врањеш 2016, стр. 12, 24.
  12. ^ Врањеш 2016, стр. 25.
  13. ^ Врањеш 2016, стр. 30.
  14. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
  15. ^ „Bilteni stanovništva”. 
  16. ^ „СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2009” (PDF). 
  17. ^ „ДЕМОГРАФСКА СТАТИСТИКА 2019” (PDF). 
  18. ^ „СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2019” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2019. 
  19. ^ „Rođeni i umrli u Republici Srpskoj, 2019.”. 
  20. ^ „Mjesečni statistički pregled”. 

Литература[уреди | уреди извор]