Домали прст

С Википедије, слободне енциклопедије
Домали прст на руци.

Домали прст или прстењак (лат. digitus annularis) је четврти прст на људској шаци, а други најближи улнарној кости, постављен између средњег и малог прста. У анатомији га још називају и digitus medicinalis, digitus quartus или digitus IV.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Према Ласлу А. Мађару (мађ. László A. Magyar), назив овог прста у многим језицима потиче од древног веровања да поседује магичне моћи.[2]

  1. Медицински прст. У неким културама магичне моћи овог прста се повезују са исцељитељским моћима. Пример приказа оваквих моћи је Bhaisajyaguru, медицински Буда, који је користио тај прст у ту сврху.
  2. Прстењак. У неким културама се овај прст повезује са магичним прстеном. Ово је посебно изражено у европским језицима.
  3. Безимени прст. У многим културама се избегава именовање „моћног ентитета“, па га или називају другачијим именом или га називају безименим прстом.
  4. У неким језицима је овај прст добио назив према свом положају, као што је и случај са српским.
    • латински језик: digitus medio proximus (прст поред средњег)
    • грчки језик: παράμεσος paramesos (para = поред + mesos = у средини: прст поред средњег)

Књига о прстима[уреди | уреди извор]

Према „књизи о прстима“, како је симболично названо научно истраживање које је трајало скоро двадесет година, а у вези са домалим прстом и кажипрстом, мушкарци са већим домалим прстом имају углавном и дужи полни орган, али и богатију семену течност. Као један од доказа да дужи домали прст представља и доказ љубавних моћи се узима познати лик из историје Ђакомо Казанова. У прилог овој теорији говоре и експерименти рађени на заморцима, мишевима и мајмунима, којима се као последица давања тестостерона, мушког полног хормона, издуживао баш домали прст. Код људи, на развој баш тог прста код фетуса утиче тестостерон у телу мајке. Због свега овога, шака са дужим домалим прстом је названа „мужевном“, насупрот оној код које је дужи кажипрст и која је названа „женственом“. На основу ових открића, а и неких других експеримената, испитивања и посматрања, изведене су још неке корелације; људи са израженијим домалим прстом су у већини случајева наклоњенији спорту, математици, музици и имају бољи осећај за простор.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ „László A. Magyar: DIGITUS MEDICINALIS – THE ETYMOLOGY OF THE NAME”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2003. г. Приступљено 08. 01. 2003. 
  3. ^ Политикин забавник број 2985. Датум: 24.4.2009. Књига о прстима, стране: 57-59. Издаје и штампа: Политика АД.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]