Доменико Чимароза

С Википедије, слободне енциклопедије
Доменико Чимароза
Доменико Чимароза
Лични подаци
Датум рођења(1749-12-17)17. децембар 1749.
Место рођењаАверза,
Датум смрти11. јануар 1801.(1801-01-11) (51 год.)
Место смртиВенеција,

Доменико Чимароза (итал. Domenico Cimarosa; Аверза, 17. децембар 1749Венеција, 11. јануар 1801) је био италијански композитор.[1][2]

Као оперни композитор представник напуљске музике дебитовао је 1772. године у Напуљу. [2]Компоновао је најпре за италијанска оперна позоришта, а од 178991 године је позван за дворског диригента у Петроград, а од 1793. у Бечу. Уметник је којег су високо ценили Гете, Стендал и Балзак, а у историји музике остао је забележен као аутор комичне опере Тајни брак (1792)[2]. Вешто је обликовао оперне ансамбле који су код њега постали носиоци драмске радње. Ликове је израђивао индивидуално, стварајући јединствене типове, посебно на подручју ведрог музичког позоришта. При томе се вешто служио оркестром. Написао је 75 опера (најпознaтије су Тајни брак, Импресарио у невољи, Женске лукавости и Интермецо Maestro di cappella), те ораторије, кантате, арије и 32 сонате за чембало.[3]

Радови[уреди | уреди извор]

  • Armida immaginaria (1777)
  • Ritorno don Calandrino (1778)
  • Stravaganze d'amore (1778)
  • Pittor parigino (1781)
  • Ballerina amante (1782)
  • Due baroni rocca azzurra (1783)
  • Il marito disperato (1785)
  • Volodimiro (1787)
  • Matrimonio segreto (1792)
  • Traci amanti (1793)
  • Impegno superato (1795)
  • Orazie e Curiazi (1796)
  • Artemisia (1801)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „CIMAROSA, Domenico in "Dizionario Biografico". www.treccani.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-26. 
  2. ^ а б в „ЧИМАРОЗА Доменико”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 22. 1. 2024. 
  3. ^ „Cimarosa, Domenico”. Grove Music Online (на језику: енглески). doi:10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000005785. Приступљено 2021-01-26. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]