Дреднот

За друге употребе, погледајте Дреднот (вишезначна одредница).

Револуционарни и истоимени брод Краљевске морнарице ХМС Дреднот

УСС Тексас, рани дреднот који још увек постоји, поринут је 1912 и у данашње време је музејски брод.

Дреднот је био предоминантни тип ратног брода у раном 20. веку. Први брод такве врсте, ХМС Дреднот Краљевске морнарице, оставио је толико снажан утисак на умове људи када је поринут 1906. године да су се слични ратни бродови касније називали „дреднотима”, а ранији ратни бродови постали су познати под називом „предредноти”. Дреднот је био оптимизован за борбе на далекометном опсегу. Он је имао је две револуционарне карактеристике: схему наоружања „само тешке артиљерије”, са више топова тешког калибра од претходних бродова; и погон парном турбином. Како су дредноти постали симбол националне моћи, долазак ових нових ратних бродова био је пресудни катализатор у интензивирању трке у поморском наоружању између Велике Британије и Немачке. Са поринућем једног брода, Дреднота, однос морнаричке моћи је превагнут преко ноћи. Као резултат тога, дреднотске трке су се јављале широм света, укључујући Јужну Америку, током периода који је предходио Првом светском рату. Конструкторска решења која су следила су настојала да повећају величину пловила и користила су побољшања у наоружању, оклопу и погону током читаве дреднотске ере. За пет година нови ратни бродови надмашили су Дреднот. Ови моћнији бродови били су познати као „супер-дредноти”. Већина оригиналних дреднота је избачена из употребе након завршетка Првог светског рата, под условима Вашингтонског поморског уговора, али су многи од новијих супер-дреднота и коришћени током Другог светског рата. Једини преживели дреднот је УСС Тексас, који се налази у близини историјске локације попришта битке за Сан Хасинто.

Изградња дреднота је изискивала огромна средства почетком 20. века, мада је до битке флота великих дреднота дошло само једном. У бици код Јиланда 1916. године британска и немачка морнарица сукобиле су се без одлучујућег исхода. Израз „дреднот” постепено је изашао из употребе након Првог светског рата, а посебно након Вашингтонског поморског уговора, јер су готово сви преостали ратни бродови имали карактеристике дреднота; овај термин се такође може употребити за описивање бојних крсташа, другог типа брода који је резултат револуције дреднота.

Порекло

Препознатљиво опремање дреднота топовима великог калибра (енгл. all-big-gun) развијено је у првим годинама 20. века док су морнарице тежиле да повећају домет и снагу наоружања својих ратних бродова. Типични ратни брод из 1890-их, данас познат као „предреднот”, имао је главно наоружање од четири тешка топа калибра 12 инча (305 мм), секундарно наоружање од шест до осамнаест топова брзе паљбе калибарског опсега од 4,7 ин (119 мм) до 7,5 ин (191 мм) и друго мање наоружање. То је било у складу с превладавајућом теоријом морнаричке борбе да ће се битке у почетку водити на одређеној удаљености, и да ће се бродови затим приближити на краћа растојања за коначне ударце, када би краткодометно оружје брзе паљбе било најкорисније. Неки модели су имали интермедијарну батерију од 8-инчних топова. Озбиљни предлози за потпуно наоружање великим топовима су дистрибуирани у неколико земаља до 1903. године.

Дизајнерска решења великих топова су започета готово симултано у три морнарице. Године 1904. Царска јапанска морнарица је одобрила изградњу Сатсума, првобитно пројектованог са дванаест топова од 12 ин (305 мм). Радови на изградњи тог брода су започели у мају 1905. године. Краљевска морнарица започела је пројектовање ХМС Дреднот у јануару 1905. године, и изградња брода је започета у октобру исте године. Коначно, Америчка ратна морнарица је у марту 1905. добила овлаштење за УСС Мичиген, који је носио осам 12-инчних топова, а градња је започета у децембру 1906. године.

Прелазак на конструктивна решења тешке артиљерије извршен је због тога што је униформно, наоружање тешког калибра нудило предности у погледу ватрене снаге и контроле ватре, а Руско-јапански рат 1904–1905 је показао да би се морнаричке битке могле, и да ће се вероватно водити, са великих растојања. Најновији топови од 12 инча (305 мм) имали су дужи домет и испаљивали су теже гранате од топова калибра 10 ин (254 мм) или 9,2 ин (234 мм). Друга могућа предност била је контрола ватре; на великим удаљеностима топови су усмеравани посматрањем прскања изазваног гранатама испаљеним у салвама, и било је тешко протумачити разна места удара изазвана различитим топовским калибрима. Још увек се води дебата о томе да ли је ова карактеристика била важна.

Литература

• Бреyер, Сиегфриед (1973). Баттлесхипс анд Баттлецруисерс оф тхе Wорлд, 1905–1970. Лондон: Мацдоналд анд Јане'с. ИСБН 978-0-356-04191-9. 
• Броwн, D. К. (2003). Wарриор то Дреадноугхт: Wарсхип Девелопмент 1860–1905. Боок Салес. ИСБН 978-1-84067-529-0. 
• Цуниберти, Витторио (1903). „Ан Идеал Баттлесхип фор тхе Бритисх Флеет”. Алл Тхе Wорлд'с Фигхтинг Схипс. Лондон: Ф.Т. Јане. 
• Еванс, Давид C.; Пеаттие, Марк Р (1997). Каигун: Стратегy, Тацтицс анд Тецхнологy ин тхе Империал Јапанесе Навy, 1887–1941. Аннаполис: Навал Институте Пресс. ИСБН 978-0-87021-192-8. 
• Фаирбанкс, Цхарлес (1991). „Тхе Оригинс оф тхе Дреадноугхт Револутион”. Интернатионал Хисторy Ревиеw. 13 (2): 246—272. дои:10.1080/07075332.1991.9640580. 
• Форцзyк, Роберт (2009). Руссиан Баттлесхип вс Јапанесе Баттлесхип, Yеллоw Сеа 1904–05. Лондон: Оспреy. ИСБН 978-1-84603-330-8. 
• Фриедман, Норман (1978). Баттлесхип Десигн анд Девелопмент 1905–1945. Цонwаy Маритиме Пресс. ИСБН 978-0-85177-135-9. 
• Фриедман, Норман (1985). УС Баттлесхипс: Ан Иллустратед Десигн Хисторy. Аннаполис: Навал Институте Пресс. ИСБН 978-0-87021-715-9. 
• Гардинер, Роберт, ур. (1992). Тхе Ецлипсе оф тхе Биг Гун. Лондон: Цонwаyс. ИСБН 978-0-85177-607-1. 
• Гардинер, Роберт; Ламберт, Андреw, ур. (2001). Стеам, Стеел анд Схеллфире: Тхе Стеам Wарсхип 1815–1905. Цонwаy'с Хисторy оф тхе Схип. Боок Салес. ИСБН 978-0-7858-1413-9. 
• Граy, Рандал (1985). Гардинер, Роберт, ур. Цонwаy'с Алл тхе Wорлд'с Фигхтинг Схипс, 1906–1921. Навал Институте Пресс. ИСБН 978-0-87021-907-8. 
• Гиббонс, Тонy (1983). Тхе Цомплете Енцyцлопедиа оф Баттлесхипс анд Баттлецруисерс: А Тецхницал Дирецторy оф алл тхе Wорлд'с Цапитал Схипс фром 1860 то тхе Пресент Даy. Лондон: Саламандер Боокс. ИСБН 978-0-517-37810-6. 
• Грегер, Ренé (1993). Сцхлацхтсцхиффе дер Wелт (на језику: Герман). Стуттгарт: Моторбуцх Верлаг. ИСБН 978-3-613-01459-6. ЦС1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Грöнер, Ерицх (1990). Герман Wарсхипс 1815–1945. Волуме Оне: Мајор Сурфаце Весселс. Аннаполис: Навал Институте Пресс. ИСБН 978-0-87021-790-6. 
• Херwиг, Холгер (1980). "Луxурy" Флеет: Тхе Империал Герман Навy 1888–1918. Амхерст: Хуманитy Боокс. ИСБН 978-1-57392-286-9. 
• Иреланд, Бернард; Грове, Ериц (1997). Јане'с Wар Ат Сеа 1897–1997. Лондон: Харпер Цоллинс. ИСБН 978-0-00-472065-4. 
• Јентсцхура, Хансгеорг; Јунг, Диетер; Мицкел, Петер (1977). Wарсхипс оф тхе Империал Јапанесе Навy, 1869–1945. Лондон: Армс & Армор Пресс. ИСБН 978-0-85368-151-9. 
• Кееган, Јохн (1999). Тхе Фирст Wорлд Wар. Лондон: Пимлицо. ИСБН 978-0-7126-6645-9. 
• Кеннедy, Паул M. (1983). Тхе Рисе анд Фалл оф Бритисх Навал Мастерy. Лондон: Мацмиллан. ИСБН 978-0-333-35094-2. 
• Кеннедy, Лудовиц (1991). Пурсуит: Тхе Синкинг оф тхе Бисмарцк. Лондон: Фонтана. ИСБН 978-0-00-634014-0. 
• Ламберт, Ницхолас А. (1999). Сир Јохн Фисхер'с Навал Револутион. Университy оф Соутх Царолина. ИСБН 978-1-57003-277-6. 
• Мацкаy, Руддоцк Ф. (1973). Фисхер оф Килверстоне. Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-822409-9. 
• Мардер, Артхур Ј. (1964). Тхе Анатомy оф Бритисх Сеа Поwер: А Хисторy оф Бритисх Навал Полицy ин тхе Пре-Дреадноугхт Ера, 1880–1905. Франк Цасс & Цо. 
• Массие, Роберт (2004). Дреадноугхт: Бритаин, Германy, анд тхе Цоминг оф тхе Греат Wар. Лондон: Пимлицо. ИСБН 978-1-84413-528-8. 
• Массие, Роберт (2005). Цастлес оф Стеел: Бритаин, Германy, анд тхе Wиннинг оф тхе Греат Wар ат Сеа. Лондон: Пимлицо. ИСБН 978-1-84413-411-3. 
• Паркес, Осцар (1990) [1957]. Бритисх Баттлесхипс. Аннаполис: Навал Институте Пресс (репринт оф Сеелеy Сервице & Цо. едитион). ИСБН 978-1-55750-075-5. 
• Пхиллипс, Русселл (2013). А Флеет ин Беинг: Аустро-Хунгариан Wарсхипс оф WW1 (Папербацк). Схилка Публисхинг. ИСБН 9780992764807. 
• „Сеа Фигхтер Невада Реадy Фор Хер Тест”. Тхе Неw Yорк Тимес. 26. 10. 1915. стр. 12. Приступљено 9. 10. 2018. 
• Сондхаус, Лаwренце (2001). Навал Wарфаре 1815–1914. Лондон: Роутледге. ИСБН 978-0-415-21478-0. 
• Сумида, Јон Тетсуро (октобар 1995). „Сир Јохн Фисхер анд тхе Дреадноугхт: Тхе Соурцес оф Навал Мyтхологy”. Тхе Јоурнал оф Милитарy Хисторy. Социетy фор Милитарy Хисторy. 59 (4): 619—637. ЈСТОР 2944495. дои:10.2307/2944495. 
• Арцхибалд, Е. Х. Х. (1984). Тхе Фигхтинг Схип ин тхе Роyал Навy 1897–1984. Бландфорд. ИСБН 978-0-7137-1348-0. 
• Броокс, Јохн (2005). Дреадноугхт Гуннерy ат тхе Баттле оф Јутланд: Тхе Qуестион оф Фире Цонтрол. Роутледге. ИСБН 978-0-7146-5702-8. 
• Броwн, D. К. (2003) [1999]. Тхе Гранд Флеет: Wарсхип Десигн анд Девелопмент 1906–1922. Цаxтон Едитионс. ИСБН 978-1-84067-531-3. 
• Цорбетт, Сир Јулиан (1994). Маритиме Оператионс Ин Тхе Руссо-Јапанесе Wар 1904–1905. Навал Институте Пресс. ИСБН 978-1-55750-129-5.  Оригиналлy Цлассифиед анд ин тwо волумес.
• Гардинер, Роберт, ур. (1980). Цонwаy'с Алл тхе Wорлд'с Фигхтинг Схипс, 1922–1946. Лондон: Цонwаy Маритиме Пресс. ИСБН 978-0-85177-146-5. 
• Јохнстон, Иан; Буxтон, Иан (2013). Тхе Баттлесхип Буилдерс - Цонструцтинг анд Арминг Бритисх Цапитал Схипс. Аннаполис: Навал Институте Пресс. ИСБН 978-1-59114-027-6. 
• Сумида, Јон Тетсуро (јануар 1990). „Бритисх Навал Администратион анд Полицy ин тхе Аге оф Фисхер”. Тхе Јоурнал оф Милитарy Хисторy. Социетy фор Милитарy Хисторy. 54 (1): 1—26. ЈСТОР 1985838. дои:10.2307/1985838. 

Спољашње везе

• British and German Dreadnoughts