Дучина

Координате: 44° 29′ 11″ С; 20° 29′ 26″ И / 44.4865° С; 20.4905° И / 44.4865; 20.4905
С Википедије, слободне енциклопедије

Дучина
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Пад 729
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 11″ С; 20° 29′ 26″ И / 44.4865° С; 20.4905° И / 44.4865; 20.4905
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дучина на карти Србије
Дучина
Дучина
Дучина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Дучина је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 729 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Дучина се налази југозападно од Сопота. Дучина је старије насеље. По предању село је некада било у Селишту, у изворишту потока Дучаница. Предање вели да је у селу живео неки војвода Дуч, и да је он одвео на Косово осамдесет коњаника, од којих се ни један није вратио. По пвоме војводи је, веле, прозван поток Дучанац, а по потоку село се преместило северније, и данас углавном заузима те исте положаје.

Прве писане податке имамо из доба аустријске владавине (1718-1739.г) на карти из тога доба забележено је ово место под именом Tutcina. Од тога доба село је све више расло придоласком нових досељеника. Године 1818. улазило је у састав Катићеве кнежине и имало је 17, а 1822.г. 20 кућа.

За најстарије породице сматрају се: Милијановићи, Живановићи, Мишићи и Остојићи. Милијановићи не знају откуда су њихови стари дошли, али знају да су бежали „преко“ (Банат)а и да су неко време пробавили у околини Панчева. Исти случај је и са Живановићима. Гаја, предак Остојића, дошао је из Туле у доба ослобођења Шумадије итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дучина живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 235 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.173
1953. 1.205
1961. 1.105
1971. 1.003
1981. 912
1991. 845 820
2002. 736 782
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 730 99,18%
Македонци
  
 4 0,54%
Црногорци
  
 1 0,13%
непознато
  
 1 0,13%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 0
  
  
 1
80+ 6
  
  
 12
75—79 16
  
  
 23
70—74 30
  
  
 36
65—69 30
  
  
 40
60—64 23
  
  
 18
55—59 15
  
  
 12
50—54 28
  
  
 30
45—49 39
  
  
 24
40—44 33
  
  
 14
35—39 18
  
  
 22
30—34 15
  
  
 20
25—29 26
  
  
 21
20—24 21
  
  
 16
15—19 20
  
  
 26
10—14 15
  
  
 16
5—9 15
  
  
 20
0—4 16
  
  
 19
Просек : 43,8 44,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 231 253 270 267 255 253 235
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 51 66 29 28 26 23 10 2 0 0 3,13
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 320 80 203 30 7 0
Женски 315 40 201 69 5 0
УКУПНО 635 120 404 99 12 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 171 78 0 4 17
Женски 87 43 0 0 8
УКУПНО 258 121 0 4 25
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 16 8 0 25
Женски 0 1 11 4 3
УКУПНО 4 17 19 4 28
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 4 9 2 3
Женски 0 0 1 4 9
УКУПНО 0 4 10 6 12
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 2 0 0 1
УКУПНО 2 0 0 2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дучинске општине Бр. 9.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дучина&oldid=27683306”