Душко Вујошевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душко Вујошевић
Душко Вујошевић на финалу Адеко купа 2011
Лични подаци
Датум рођења (1959-03-03)3. март 1959.(65 год.)
Место рођења Титоград, ФНРЈ
Држављанство Србија
Информације о каријери
Позиција тренер
Тренерска каријера
Године Клубови
1982—1983
1984—1985
1985—1987
1987—1989
1989—1990
1990—1991
1991—1992
1992—1995
1995—1997
1997—1998
1998—1999
1999—2001
2001—2010
2003
2007—2010
2010
2012—2015
2016—2017
2017—2018
2019—2021
ОКК Београд
Младост Земун
Партизан (асисистент)
Партизан
Оксимеса
Партизан
Црвена звезда
Бреша
Олимпија Пистоја
Скаволини Пезаро
Будућност (консултант)
Раднички Београд
Партизан
Србија и Црна Гора
Црна Гора
ЦСКА Москва
Партизан
Лимож
Босна и Херцеговина
У Клуж-Напока
Медаље

Душко Вујошевић (Титоград, 3. март 1959), српски је кошаркашки тренер, један од најуспешнијих тренера у историји КК Партизан. Такође је и бивши председник ЈСД Партизан. Тренутно је стручни консултант у Студентском центру.

Биографија[уреди | уреди извор]

Душко Вујошевић је рођен у Титограду (данас Подгорица). Његова породица потиче из племена Куча.[1] Душко је имао пет година када се породица преселила у Београд.[2]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Клубови[уреди | уреди извор]

Вујошевић је тренерским послом почео да се бави 1976. До 1982. године радио је са млађим категоријама у Партизану. Следећу сезону је провео у ОКК Београду, где је водио јуниорску екипу која је освојила Првенство Југославије. Те године радио је и са првим тимом ОКК Београда.

После одслужења војног рока, годину дана је радио у Младости из Земуна, а пред сезону 1985/86 вратио се у Партизан, где је постао помоћни тренер првог тима. После смене првог тренера, током сезоне 1986/87, у 27. години живота, постао је први тренер Партизана и исте сезоне освојио титулу првака Југославије. У сезони 1987/88 Вујошевић је предводио Партизан до фајнал-фора Купа европских шампиона у Гану, на ком је Партизан освојио треће место. Вујошевић је водио Партизан и у следећој сезони, 1988/89, када је освојио Куп Радивоја Кораћа и Куп Југославије.

У сезони 1989/90 Вујошевић је био је први тренер шпанске Уелве из Гранаде, да би се после тога вратио у Партизан, који је водио у сезони 1990/91 и стигао до финала плеј-офа, у ком је поражен од екипе ПОП 84. Следеће сезоне био је тренер КК Црвена звезда. Од 1992. до 1998. радио је у Италији, где је водио екипе Бреше, Пистоје и Скаволинија.

По повратку из Италије Вујошевић је у сезони 1998/99 био шеф стручног штаба подгоричке Будућности, а од 1999. до 2001. две сезоне је водио београдски Раднички.

Од повратка у Партизан, 2001, освојио је десет титула првака државе (2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 и 2013), четири Купа (2002, 2008, 2009 и 2010) и четири последње титуле првака НЛБ лиге (2007, 2008, 2009 и 2010), чиме је постао најтрофејнији тренер у историји клуба. Такође се са клубом 2010. године пласирао у полуфинале Евролиге.

Вујошевић је у јуну 2010. постао тренер ЦСКА из Москве.[3] Са овим клубом је успео да постане први тренер који је успео да победи неки НБА клуб на америчком тлу.[4] Ипак, након тога ЦСКА је изгубио највише утакмица у Евролиги од када је ово такмичење под окриљем УЛЕБ-а. Због тога је добио отказ после 5 месеци у клубу.[5]

У јуну 2012. године поново је постао тренер Партизана.[6] Са црно-белима је остао до септембра 2015. када је доласком нове управе одлучено да му се не понуди нови уговор.[7] Јануара 2016. налази нови ангажман у француском Лиможу.[8]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Као тренер јуниорске репрезентације Југославије освојио је Првенство Европе у Врбасу 1988. године и четврто место на Светском јуниорском првенству 1991. Душко Вујошевић је тренер који је познат по изванредном раду са младим играчима.

У пролеће 2003. постављен је за селектора сениорске репрезентације Србије и Црне Горе, са којом је на Европском првенству у Шведској освојио шесто место.

Маја 2007. Душко Вујошевић је изабран за селектора репрезентације Црне Горе. Са Црном Гором је успео да се као први у групи пласира на Европско првенство 2011. Крајем 2010. поднео је оставку на место селектора а затим преузео функцију стручног саветника репрезентације Црне Горе.

Остало[уреди | уреди извор]

Душко Вујошевић је 4. октобра 2011. изабран за председника ЈСД Партизан, a 27. октобра 2015. му је истекао мандат.

Дана 19. септембра 2017. му је због гангрене, која је била последица дијабетеса, ампутиран домали прст левог стопала.[9]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Трофеји[уреди | уреди извор]

  • 12 титула првака државе са Партизаном, 1 титула првака државе са Клужом(1987, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014, 2021)
  • 5 националних купова са Партизаном (1989, 2002, 2008, 2009, 2010), 1 национални куп са Клужом (2020)
  • 5 титула првака регионалне АБА лиге са Партизаном (2007, 2008, 2009, 2010, 2013)
  • 1 Куп Радивоја Кораћа са Партизаном (1989)
  • 1 титула првака Европе са јуниорском репрезентацијом Југославије (1988)

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]