Етол (митологија)
Етол (грч. Αἰτωλός) је у грчкој митологији био епонимни херој Етолије.
Митологија[уреди | уреди извор]
Према Аполодору, био је син Ендимиона и нимфе Неиде или Ифијанасе. Паусанија је сматрао да је његова мајка Астеродија, Хромија или Хиперипа. Био је ожењен Пронојом, са којом је имао синове Плеурона и Калидона. Његов отац га је приморао, као и његова два брата, Пеона и Епеја да учествују на такмичењу у Олимпији, како би на основу тога могао да се одлучи ко ће га наследити на престолу у Елиди. На такмичењу је победио Епеј и наследио престо, али га је након смрти ипак наследио Етол. На погребним играма приређеним у част Азана, тркао се у вожњи кочија са Апидом (Јасоновим или Салмонејевим сином) и том приликом га је случајно убио. Због тога су га Апидови синови протерали. Када је напустио Пелопонез, стигао је у земљу Курета, где је убио Дора, Лаодока и Полипета[1], иако су га срдачно примили и назвао земљу према свом имену, Етолија.[2]
Друге личности[уреди | уреди извор]
- Син Оксила и Пијерије, Лајасов брат, који је умро још док је био дете. Пророчиште је саветовало да га не сахране ни у граду (Елиди), ни ван њега, па су га они сахранили под капијом, одакле је водио пут ка Олимпији. Гимназијарси у Елиди су полагали годишње жртве на његовом гробу у доба Паусаније.[1]
- Према Аполодору, био је отац аргонаута Палемона.[3]
- Према Хигину, био је син Зевса и Протогеније.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Greek Myth Index: Aetolus”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2010. г. Приступљено 23. 10. 2010.
- ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Aetnaeus to Althaemenes