Еумицетом
| Еумицетом | |
|---|---|
| Латински | Eumycetoma |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија |
| МКБ-10 | B47.0 |
| МКБ-9-CM | - |
| DiseasesDB | 8472 |
| eMedicine | med/30 derm/280 derm/147 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Mycetomas-%28Madura-Foot%29 Mycetomas-(Madura-Foot) Еумицетом] |
| MeSH | D008271 |
Еумицетом је хронична инфекција коже и поткожног ткива, коју изазивају различити родови гљивица. Предиспонирајући фактори за настанак болести су: повреде, босоного ходање, лоша лична хигијена, малнутриција, ране и инфекције.[1]
Главни узрочници еумицетома су следеће гљивице: Acremonium species, Aspergillus nidulans, Aspergillus flavus, Cylindrocarpon cyanescens, Cylindrocarpon destructans, Fusarium species, Neotestudina rosatii, Polycytella hominis, P. boydii, Corynespora cassicola, Curvularia species, Exophiala jeanselmei, L. senegalensis, L. tompkinsii, Madurella grisea, Madurella mycetomatis, Phialophora verrucosa, Plenodomus auramii, Pyrenochaeta mackinnonii, Pyrenochaeta romeroi итд.[1]
Болест се активно проучава у Истраживачком центру за мицетом, који је смештен у суданском граду Картуму.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Најчешћа локализација инфекције је на стопалима, а понекад се еумицетом јавља на горњим екстремитетима, трупу, седалној регији, очним капцима, сузним жлездама, доњој вилици, врату, перинеуму и тестисима. У почетку је инфекција ограничена на кожу и поткожно ткиво, али се касније може проширити до фасција мишића, костију, лимфних и крвних судова и нерава.
Еумицетом се карактерише тријадом клиничких манифестација коју чине: оток, стварање дренирајућих шупљина и гранула. Болест почиње као отицање или отврдњавање коже и поткожног ткива. Кожа изнад места промене је глатка, сјајна и има поремећену пигментацију. Временом се могу створити апсцеси из којих се цеди серопурулентан садржај који може садржавати беложућкасте или црне грануле. Промене су углавном безболне, а некада се јавља увећање захваћене регије и отежано кретање када је у питању стопало. Промене дубоких ткива доводе до остепорозе, деструкције кости, стварање остеофита, остеомијелитиса, инфилтрације коштане сржи и сл.[1]
Дијагноза и лечење[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, изолације узрочника из промена и микроскопске дијагностике.
Најбоље резултате у лечењу даје комбинована медикаментна и хируршка терапија. Од лекова се примењују кетоконазол, флуконазол и итраконазол.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
