Заовинско језеро

Координате: 43° 52′ 33″ С; 19° 24′ 05″ И / 43.87579° С; 19.40133° И / 43.87579; 19.40133
С Википедије, слободне енциклопедије
Заовинско језеро
Језеро Заовине поглед са бране
Координате43° 52′ 33″ С; 19° 24′ 05″ И / 43.87579° С; 19.40133° И / 43.87579; 19.40133
ТипВештачко језеро
ПритокеКоњска река, Бели Рзав
ОтокеБели Рзав
Земље басена Србија
Макс. дужина4.1 km
Површина4.30 km2
Макс. дубина110 m
Над. висина881.5 m
Заовинско језеро на карти Србије
Заовинско језеро
Заовинско језеро
Водена површина на Викимедијиној остави

Заовинско језеро се налази на планини Тари код места Заовине и по свом настанку је вештачко. Настало је у периоду од 1975. до 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Кик (958 m нмв). При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881,5 m. Највећа дубина је око 110 m.

Језеро допуњавају два потока Коњска река и Бели Рзав.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Језеро је акумулација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја реке Дрине језеро се празни и покреће турбине хидроелектране док у случају вишка воде и поплавних таласа вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Због тога ниво језера доста осцилује. Постоје и четири мања језера из којих се вода системом спојених судова може претакати у велико језеро. Једно од тих језера је и језеро Спајић које се налази са друге стране бране.[1]

Вода је веома чиста те уз малу прераду у постројењима за прераду воде користи се за пиће.

Језеро се користи и за узгој пастрмки.

Лети има купача на неуређеним плажама.

У близини насуте бране је и место где је Јосиф Панчић открио Панчићеву оморику, као и средњовековно утврђење Град.

Флора Заовина[уреди | уреди извор]

На Заовинама је забележено око 50% флоре целе планине Таре, односно око 15% флоре Србије. На овом подручју до сада је утврђено присуство око 600 биљних врста.

  • од укупног броја забележених врста, 55 биљних врста се налази на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.
  • међу 330 међународно значајних биљака које живе у Србији, 25 врста се могу наћи на подручју Заовина;
  • на простору Заовина налази се 15 биљних врста које су заштићене као природне реткости као нпр. рунолист, а ту се налазе и субендемити Николићева кандилка, Панчићева пољска млечика, и представници фамилије Орцхидацеае који су предложени да буду уврштени на листу Уредбе о заштити природних реткости;

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]