За Елизу
3а Елизу (нем. Für Elise) је назив једне од најпопуларнијих композиција Лудвига ван Бетовена, Багатела у A молу (WoO 59 и Bia 515) за соло клавир, означена poco moto датирана на 27. април 1810. Оригинални потписани рукопис је изгубљен и само дело није објављено до 1865.
Позадина[уреди | уреди извор]
Није сигурно ко је Елиза. Неки научници су тврдили да је она била Бетовенова пета љубавница, док су други сугерисали да је откривач комада, Лудвиг Нол, можда погрешно преписао наслов, а да је оригинални рад назван „За Терезу“ (нем. Für Therese)[1] (по Терерези Малфати фон Роренбах цу Деза (нем. Therese Malfatti von Rohrenbach zu Dezza), Бетовеновој пријатељици и ученици коју је он запросио 1810, али је она одбила и удала се за племића и аустријског државног чиновника Вилхема фон Дросдика (нем. Wilhelm von Droßdik) 1816). Још једна теорија је да је Елизабета Рекел Елиза (нем. Elisabeth Röckel, 1793–1883), немачки сопран и сестра Јосипа августа Рекел.[2] Није познато како је аутограм од 'Албумблат' Уо 59 завршио у поседу Бабете Бредл (који има такође у власништву остале примерке Бетовенова дела у руци Тереза Малфате) у Минхену.
Контроверза[уреди | уреди извор]
Дана 13. октобра 2009. пијаниста и музиколог Лука Чанторе, представљајући своје 8 година дуго истраживања на Универзитету у Барселони, је изјавио да Бетовен није писао овај комад, већ немачки музиколог Лудвиг Нол, који је комбиновао неколико некатегорисаних Бетовенових партитура.[3].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Max Unger, translated by Theodore Baker, "Beethoven and Therese von Malfatti," The Musical Quarterly 11, no. 1 (1925): 63-72.
- ^ Klaus Martin Kopitz, Beethoven’s ‘Elise’ Elisabeth Röckel: a forgotten love story and a famous piano piece, in: The Musical Times, vol. 161, no. 1953 (Winter 2020), p. 9–26, (Essay online)
- ^ ¿Escribió Beethoven Para Elisa?, Приступљено 5. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
