Здравко Велимировић

С Википедије, слободне енциклопедије
Здравко Велимировић
Здравко Велимировић
Лични подаци
Датум рођења(1930-10-11)11. октобар 1930.
Место рођењаЦетиње, Краљевина Југославија
Датум смрти7. фебруар 2005.(2005-02-07) (74 год.)
Место смртиБеоград, Србија и Црна Гора
Занимањередитељ и сценариста
Породица
СупружникРанка Велимировић
ДецаМладен Велимировић и Милица Велимировић
Веза до IMDb-а

Здравко Велимировић (Цетиње, 11. октобар 1930 — Београд, 7. фебруар 2005) био је југословенски и српски филмски, телевизијски, радио и позоришни редитељ, сценариста и професор филмске режије и члан Академије наука и уметности Црне Горе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Здравко Велимировић је рођен 11. октобра 1930. године у Цетињу а гимназију је завршио у Котору.[1] Филмску и позоришну режију је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. године и филмску режију на Високој филмској школи у Паризу 1957. године.[2] Био је редовни професор филмске режије и декан на Факултету драмских уметности у Београду од 1985. до 1986. године и ванредни професор на Универзитету у Монтреалу 1990. године.[1] Режирао је документарне, телевизијске и радио драме, као и осам играних филмова за шта је добио више од двадесет награда и признања, међу којима је Повеља за видан допринос светској кинематографји 2001[3]. године Савеза филмских стваралаца Руске Федерације. Његови филмови су представљали југословенску кинематографију на многим интернационалним филмским фестивалима.[4]

Умро је у Београду 7. фебруара 2005. године.[1]

О њему је Томислав Гаврић написао монографију „Здравко Велимировић: Живот и филм“.[5]

Режија[уреди | уреди извор]

Филмови које је режирао Здравко Велимировић
Год. Назив Жанр Награда
1954. Човјек и вода документарни
1958. Зубља граховачка документарни Тринаестојулска награда
1959. У спомен славне морнарице документарни
1959. Ноктурно за Котор документарни
1959. Између два краља документарни
1959. За данас, за сјутра документарни
1960. За Дјердапску брану документарни
1960. Дан четрнаести драма
1961. Твој рођендан кратки
1963. Невољите на покојниот К. К кратки
1963. Четврта страна документарни
1964. Раде, син Томов документарни
1965. Проверено нема мина ратни
1965. Лукс атерна документарни
1966. Екселенција документарни Награда ЦИДАЛЦ и специјална диплома у Москви
1967. Шпанија наше младости документарни награда у Лајпцигу
1968. Скендербег документарни
1968. А, то сте ви! документарни
1968. Лелејска гора ратни Тринаестојулска награда
1968. Први пешачки пролази документарни
1969. Тајна вечера документарни
1970. Срушени град документарни
1970. Острог документарни
1971. Умир крви документарни
1971. Море, сунце и... документарни
1971. У здравом телу здрав дух документарни
1972. Тито - врховни командант документарни
1972. Погибија кратки
1972. Доказ документарни
1974. Дервиш и смрт драма Велика сребрна арена за филм и Златна арена за режију
1976. Врхови Зеленгоре драма Златна арена за сценарио
1977. Поданици древног култа документарни
1977. Дервиши документарни
1978. Двобој за јужну пругу ратни
1979. Мост кратки
1980. Веселник документарни
1981. Градско саобраћајно Београд документарни
1981. Доротеј ратни
1983. Кад ти као личност нестајеш документарни
1984. Српска академија наука и уметности документарни
1985. Време леопарда драма
1987. Како сачувати град документарни
1992. Узвишење документарни

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Др Здравко Велимировић”. canu.org.me. Приступљено 31. 8. 2013. [мртва веза]
  2. ^ „Преминуо режисер Здравко Велимировић”. blic.rs. Приступљено 30. 8. 2013. 
  3. ^ „Zdravko Velimirovic”. IMDb. Приступљено 2021-03-11. 
  4. ^ „Трезор”. rts.rs. Приступљено 30. 8. 2013. 
  5. ^ Здравко Велимировић: Заљубљеник у крупни план („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравко_Велимировић&oldid=26509167”