Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку

С Википедије, слободне енциклопедије
Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку
Део Хладног рата

Совјетски тенк у пламену
Време20. август 1968. — 20. септембар 1968.
Место
Чехословачка
Исход Московски протокол, совјетско војно присуство до 1991.
Сукобљене стране
Варшавски пакт
 Совјетски Савез
Бугарска Бугарска
 Источна Немачка
Мађарска Мађарска
Пољска Пољска		 Чехословачка Чехословачка
Дипломатска подршка:
 Румунија [1]
 СФРЈ[2]
НРА
Команданти и вође
Совјетски Савез Леонид Брежњев
Совјетски Савез Иван Павловски
Совјетски СавезАндреј Гречко		 Чехословачка Лудвик Свобода
Чехословачка Мартин Дзур
Јачина
Почетна фаза
250.000 војника(20 дивизија)[3],
2.000 тенкова[4]
800 авиона[5]
Финална фаза
500.000 војника[6]
6.300 тенкова и оклопних транспортера[7]		 235.000 војника (18 дивизија)[3],
2.500-3.000 тенкова[4]
250 авиона[5]
Жртве и губици
Совјетски Савез 96 погинулих
Пољска Пољска 10 погинулих[8]
Мађарска 4 погинулих
Бугарска 2 погинулих		 Чехословачка 72-108 погинулих, преко 500 рањених. Углавном цивили.

У ноћи 20-21. августа 1968. године, Совјетски Савез, Бугарска, Источна Немачка, Мађарска и Пољска су извршиле инвазију на Чехословачку Социјалистичку Републику у циљу заустављања Дупчековог Прашког пролећа, реформи које су водиле ка политичкој либерализацији.

У операцији која је носила кодно име Дунав је учествовало између 175.000 и 500.000 војника.[9] Око 500 Чеха и Словака је повређено, а 108 погинуло у инвазији.[10] Инвазија је успешно зауставила реформе које су спровођене у циљу либерализације и ојачала је управу Комунистичке партије Чехословачке. Спољашња политика Совјетског Савеза током овог периода је позната као Брежњевљева доктрина.[11]

Прашко пролеће[уреди | уреди извор]

На челу Комунистичке партије Чехословачке је постављен Александер Дупчек у јануару 1968. године. Овај политичар је увео знатне промене у политици и власти. Створио је већу медијску слободу и полако се удаљавао од политике какву је наметала совјетска Русија. Реформе које је он спроводио биле су назване социјализам с људским лицем или познатије као Прашко пролеће. Ослабљене везе са Совјетским Савезом су донеле страх код Руса. Бојали су се отцепљења Чехословачке од Совјета. Изостављање из Савеза би значило и изостављање из Варшавског пакта.

Састанци са совјетским лидерима[уреди | уреди извор]

Дупчек је одржао неколико састанака са Совјетима у пролеће исте године. Он је стајао иза тога да његова држава не жели да мења своју политику нити жели да раскине односе са Совјетским Савезом. Међутим, лидери Совјетског Савеза су сумњали у оданост Чехословачке. Мислили су да је то почетак стварања демократије у земљи. Одлучујући састанак Дупчека и Брежњева се догодио на железничкој станици у граду Чјерна на Тиси. Комунистичке партије Чехословачке је изразила своју лојалност и жељу да спречи било какво стварање социјал-демократске партије у земљи. Лидери Совјетског Савеза су то отпоздравили склањањем њихових трупа са чехословачке територије. Дупчек одмах после овог састанка прима у посету југословенског председника Тита и румунског председника Чаушеска.[12]

Слом Прашког пролећа и почетак инвазије на Чехословачку[уреди | уреди извор]

Удружене снаге Варшавског Пакта, односно земље Источног блока су одлучиле да нападну Чехословачку у ноћи између 20. и 21. августа 1968. године. Бугарска, Пољска, Мађарска и Источна Немачка су заједно са Совјетским Савезом послале око шесто хиљада војника и пет хиљада тенкова на чехословачке територије. Румунија иако је била део Источног блока, одбила је да учествује у овом ратном походу. Инвазија је почела тачно у 23 часа.[13] Плански је окупиран Аеродром Вацлава Хавела Праг. На тај начин је олакшан долазак авиона из Москве. Првим летовима су слетели војници у цивилу који су обезбедили аеродром за веће авионе који су превозили лаке тенкове и другу артиљерију. На улицама, окупатори нису наишли на знаке отпора међу грађанима. Противили су се овој инвазији али их је власт позвала да мирују и да буду пасивни током напада. На тај начин су Совјети са лакоћом ушли у Чехословачку. Ујутру су власти издале проглас у коме се наводи како лидери нису знали ништа о нападу.[14]

После инвазије[уреди | уреди извор]

Из Чехословачке су пребачени у Москву сви водећи политичари. Вођени су разговори око политике саме земље и њеном опхођењу према Совјетима. Чехословаци су били пред "свршеним чином" и потписан је Московски протокол. Споразум је захтевао управљање чехословачком војском од стране Совјета, сузбијање опозиционих партија, увођење цензуре и стационирање совјетских војника у неколико делова земље. Тај споразум су потписали Дупчек и Лудвик Свобода.

Александер Дупчек је смењен са места премијера 17. априла 1969. године.[15] Заменио га је Густав Хусак. За разлику од прошлог премијера, Хусак је поништио све реформе Прашког пролећа и протерао из владе све либералне чланове.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Conflicted Memories: Europeanizing Contemporary Histories, edited by Konrad H. Jarausch, Thomas Lindenberger. стр. 43
  2. ^ „Back to the Business of Reform”. Time Magazine. 16. 08. 1968. Архивирано из оригинала 24. 06. 2013. г. Приступљено 27. 04. 2010. 
  3. ^ а б A Look Back … The Prague Spring & the Soviet Invasion of Czechoslovakia Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2017). Central Intelligence Agency. Retrieved on 11 June 2016.
  4. ^ а б Washington Post, (Final Edition), 21 August 1998, (Page A11)
  5. ^ а б http://armada.vojenstvi.cz - Střední skupina sovětských vojsk v Československu
  6. ^ Soviet Invasion of Czechoslovakia. Globalsecurity.org. Retrieved on 23 June 2011.
  7. ^ Invaze vojsk Varšavské smlouvy do Československa 21. srpna 1968. armyweb.cz. Retrieved on 11 June 2016.
  8. ^ Skomra, Sławomir. „Brali udział w inwazji na Czechosłowację. Kombatanci?” (на језику: Polish). Agora SA. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 21. 09. 2013. 
  9. ^ Совјетска инвазија на Чехословачку, Приступљено 8. 4. 2013.
  10. ^ Жртве окупације Приступљено 7.5.2015.
  11. ^ Chafetz 1993
  12. ^ Састанак Тита и Дупчека Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015) Приступљено 7.5.2015.
  13. ^ Инвазија на Чехословачку 1968. Приступљено 7.5.2015.
  14. ^ Проглас народу Чехословачке Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015) Приступљено 7.5.2015.
  15. ^ О Дупчеку Приступљено 7.5.2015.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bischof, Günter, et al. eds. The Prague Spring and the Warsaw Pact Invasion of Czechoslovakia in 1968 (Lexington Books, 2010) 510 pp. isbn 978-0-7391-4304-9.
  • Kieran, Williams (2009). „Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968-89”. Ур.: Roberts, Adam; Ash; Timothy Garton. Civil Resistance and Power Politics: The Expereience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. стр. 110—26. ISBN 978-0-19-955201-6. 
  • Windsor, Philip, and Adam Roberts, Czechoslovakia 1968: Reform, Repression and Resistance (London: Chatto & Windus, and New York: Columbia University Press, 1969), 200 pp.
  • Chafetz, Glenn (1993). Gorbachev, Reform, and the Brezhnev Doctrine: Soviet Policy Toward Eastern Europe, 1985-1990. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-94484-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инвазија_Варшавског_пакта_на_Чехословачку&oldid=26225490”