Инфраорбитални живац

С Википедије, слободне енциклопедије
Мусклулатура ока

Инфраорбитални живац (лат. nervus infraorbitalis) је завршна грана горњовиличног нерва. Простире се од доње орбиталне пукотине косо унутра и унапред преко пода очне дупље и улази у инфраорбитални жлеб (лат. sulcus infraorbitalis), а након тога понире у истоимени канал (лат. canalis infraorbitalis) и излази на предњој страни тела горње вилице где се дели у своје завршне гране.[1][2][3]

Бочне гране[уреди | уреди извор]

Током проласка кроз инфраорбитални жлеб и канал, живац даје своје бочне гране: средњу горњу зубну грану и предње горње зубне гране.

Средња горња зубна грана (лат. ramus alveolaris superior medius) се спушта низ задњи и потом предњи зид виличног синуса и у пределу коренова преткутњака се спаја са осталим зубним гранама и улази у горњи зубни сплет. Највећим делом ова грана оживчава први и други горњи преткутњак.

Предње горње зубне гране (лат. rami alveolares superiores anteriores) се одвајају у инфраорбиталном каналу и најчешће их има две. оне се спуштају низ коштане каналиће у горњој вилици и у пределу коренова предњих зуба улазе у састав горњег зубног сплета. Они инервишу горњи први и други секутић и горњи очњак.

Горњи зубни сплет[уреди | уреди извор]

Горњи зубни сплет (лат. plexus dentalis superior) граде задње-горње зубне гране и бочне гране инфраорбиталног нерва. Из њега се издвајају:

  • горње зубне гране (лат. rami dentales superiores) за горње предње и бочне зубе,
  • гране за горње десни (лат. rami gingivales superiores) за десни горње вилице и
  • гранчице за зидове зубних чашица (алвеола), слузокожу и зидове виличног синуса.

Завршне гране[уреди | уреди извор]

Након што инфраорбитални живац изађе из истоименог канала на предњој страни горње вилице, он се дели у четири групе завршних грана:

  • спољашње носне гране (лат. rami nasales externi) за бочни део носа,
  • унутрашње носне гране (лат. rami nasales interni) за опнасти део носне предраде,
  • горње усне гране (лат. rami labiales superiores) за горњу усну и
  • доње капачне гране (лат. rami palpebrales inferiores) за оживчавање доњег очног капка.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац