Историјске покрајине Грчке

С Википедије, слободне енциклопедије

Историјске покрајине савремене Грчке (грч. γεωγραφικά διαμερίσματα, у преводу просторни одели) су постојале као управне јединице од оснивања савремене грчке државе 1832. године до 1987. године, када су замењене са 13 периферија, које су и данас у датим оквирима.

И поред што је појам „историјске покрајине“ правно застарео, он се и данас често користи у свакодневном животу Грчке, делом и због тога што су дате покрајине имале однос према природној (просторно-физичкој) и вишевековној подели подручја данашње Грчке.

Подела[уреди | уреди извор]

Постоји 9 историјских покрајина Грчке:

  1. Тракија
  2. Македонија [1]
  3. Тесалија
  4. Епир
  5. Средишња Грчка (са Атином)
  6. Пелопонез
  7. Егејска острва
  8. Јонска острва
  9. Крит

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ У Македонији постоји и аутономна монашка држава Света гора под грчким суверенитетом

Спољашње везе[уреди | уреди извор]