Калинин К-7

К-7 Калинин
	Калинин К-7
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Дужина	28 m
Размах крила	53
Висина	()
Површина крила	454
Празан	24.400
Нормална полетна	38.000
Мотори	7× Mikulin AM-34F V-12 piston engines, 560 kW (750 hp) each
Потисак	560 kN
Макс. брзина на Hопт	225 km/h
Плафон лета	4.000 m

Калинин К-7 (рус. Калинин К-7) је био експериментални тешки авион, дизајниран и тестиран у Совјетском Савезу током раних тридесетих година двадесетог века.

К-7 је имао неоубичајну конфигурацију, са вертикалним стабилизатором на репу и огромне љускаста исподкрилна кућишта која су била причвршћена за подвозје авиона и топовску куполу. У цивилној верзији седишта су била смештена унутар простора од 2,3 метара између зидова крила

Авионски склоп је био направљен од KhMA 41xx гвожђа мешавине хрома и молибдена. Оригинални дизајн је захтевао шест мотора на крилима, али када се приметило да је пројектована тежина већа од предвиђене додата су још два мотора.^[1] У књизи В. Немечека, Историја Совјетске авијације од 1918., се наводи да је дотат само један мотор, што и одговара у наведеној спецификацији.

К-7 је први пут полетео 11. августа 1933. године. После тога следећи лет је био 21. новембра исте године, када се авион распао услед структуралног колапса једног од репних стабилизатора, убивши 14 чланова посаде и једног на земљи. Сумњало се и на саботажу. Два прототипа су још била наручена током 1933. године, али су отказана 1935. године пре него што су била завршена.^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Shavrov V.B. (1985). Istoriia konstruktskii samoletov v SSSR do 1938 g. (3 izd.) (на језику: руски). Mashinostroenie. ISBN 978-5-217-03112-2.