Канда, Коџа и Небојша

С Википедије, слободне енциклопедије
Канда, Коџа и Небојша
Канда, Коџа и Небојша у Велењу 2009.
Лични подаци
Друга именаККН
Музички рад
Активни период1991—2001, 2003—данас
Оснивање1991. (Београд, Србија)
Жанралтернативни рок · даб · реге · фанк · џез
Издавачка кућаMetropolis Records · Радио Б92 · FreeB92 · ПГП РТС · Одличан хрчак · Маском
Чланови
Садашњи члановиОливер Нектаријевић
Ненад Пејовић
Јанко Мостарлић
Бошко Станојевић
Владан Рајовић
Бивши члановиРастко Лупуловић
Владислав Рац
Стеван Димитријевић
Марко Петронијевић
Иван Тописировић
Дејан Утвар
Никола Новаковић
Зоран Еркман
Остало
Повезани чланциАутопарк · Дисциплина кичме · ЕКВ · Казна за уши · Лира Вега · Неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар · Партибрејкерс · Пресинг · Del Arno Band · Eyesburn
Дискографија
Уживо!
(2017) 		Ускоро
(2019) 		Бетон
(2022)

Канда, Коџа и Небојша, скраћено ККН, српска је музичка група из Београда.

Историја[уреди | уреди извор]

Настанак и први албум[уреди | уреди извор]

Група Канда, Коџа и Небојша (ККН) основана је 1991. године у Београду. Прву поставу групе чинили су Оливер Нектаријевић (вокал), Владислав Рац (бас-гитара), Растко Лупуловић (електрична гитара) и Стеван Димитријевић (бубањ). Име бенда је настало када су тадашњи чланови, читајући неке старе преводе романа Достојевског, узели архаизме канда (ваљда) и коџа (много), док је име Небојша припадало неком детету које је живело у истом блоку као и Лупуловић.[1]

Први студијски албум Guarda Toma! је издат 1996. за Метрополис рекордс и заправо је мешавина нумера забележених у студију и снимака са концерата одржаних током 1995. године у Дому омладине, КСТ-у и Битефу. У међувремену, члан групе постао је Марко Петронијевић (труба). На албуму је учествовао Дејан Вучетић Вуча из групе Darkwood Dub. На овом албуму чује се велика енергија и живост концертних наступа ККН-а. Највећи хит са албума је песма Природа. За разлику од оригиналног издања снимљеног на касети, на CD издању из 2001, заједно са песмама ККН-а, налази се и дебитантски албум групе Велики презир.

Растко Лупуловић је убрзо отишао из ККН и замонашио се у манастиру Дечани, а место гитаристе је преузео Иван Тописировић Топ.

Пробој групе и прекид рада[уреди | уреди извор]

Други студијски албум, назван Играчка плачка, изашао је 1998. године за Б92. Албум је делимично политички ангажован, што се, осим у његовом наслову, највише чује у песми Проћи ће и њихово. Сходно друштвеним приликама, овај албум је нешто мирнији и мрачнији него претходни, а садржи и песме: Right Direction, S.A.T, Штастопојо, Медитеран... Албумом Играчка плачка, који је, иако продукционо несавршен, понекад помињан као најбољи домаћи албум деведесетих, ККН се пробија у врх београдске и југословенске музике алтернативног и прогресивног звука.

Заједно са саставима Darkwood Dub, Eyesburn и Atheist Rap, ККН се прикључује Отпору, и на својим концертима су позивали публику да гласа против странке Слободана Милошевића.[2] Током новембра и децембра 1999. године наступили су у 12 градова за време турнеје Silence won't do, у организацији Б92, заједно са групама као што су Darkwood Dub и Sunshine. Турнеја је била вид протеста против тадашњег Закона о информисању, којим се дефакто ограничавала слобода изражавања.[3]

Убрзо потом је и Стеван Димитријевић напустио групу, а на његово место је дошао Владан Рајовић.

Трећи студијски албум Become (Б92 2000) готово у потпуности је отпеван на енглеском језику (изузетак је била песма Излазим). Музички, приметно је скретање ка регеу и есид-џезу, уз повремено коришћење нових инструмената као што су: виолина, клавир, тромбон, флаута и дромбуље. Највећи хитови са овог албума су песме Righteous, Life, Nightmare и Излазим, уз нумеру с најкраћим називом у домаћој музици — Е. И овај албум се одликује дубоком свешћу о друштвеном тренутку, овај пут нешто универзалнијом и префињенијом — тим пре што је употребљен енглески језик — али врло приметном.

Следеће године, услед одласка Тописировића у САД и општег стваралачког замора, група је одлучила да престане са радом, на разочарање публике. Опроштајни концерт је одржан 13. маја 2001. у башти СКЦ-а.

Друга постава и даљи развој[уреди | уреди извор]

Након боравка у САД и повратка у Београд 2003. године, Нектаријевић је око себе окупио нову екипу музичара. Нову поставу групе, осим њега и Рајовића, чинили су још Ненад Пејовић (гитара), Никола Новаковић (гитара) и Бранислав Драговић (бас). Назив групе је, међутим, остао непромењен.

ККН су снимили и нови албум Прекиди стварности, који су издали 2005. године за ПГП РТС. Овај албум, инструментално и текстуално, представља вероватно најзрелије остварење бенда. Са другачијом и свежијом атмосфером, песме овог албума одишу новом енергијом и излазе ван жанровских оквира. Издвајају се: Плаше дечаке, Кад оживимо, Тон по тон и Оливеров, неколико година раније настали, соло израз Ahead There. На албуму се преплићу реге, џез, рок и хеви метал. Албум карактеришу и различити језици изражавања: шест песама је написано на српском, а четири на енглеском језику. Интернет магазин Попбокс је ово издање изабрао за најбољи домаћи албум 2005. године.[4]

У јануару 2008. појавило се DVD издање Прекид стварности, са снимцима концерата одржаних у београдском Дому омладине 28. априла 2006. и на фестивалу Егзит исте године. На диску се налазе и композиције које је група направила за рок-оперу Mozart...Luster...Lustig, као и фотографије.

Пети студијски албум ККН-а, Девети живот, објављен је 15. октобра 2008.[5], а шести — Манифест — 4. маја 2011. године. Група је 11. јула 2013. наступила на главној бини фестивала Егзит.[6]

ККН су нову песму и пратећи спот Све је стало (у р’н’р) представили 28. новембра 2013. у београдској галерији New Moment.[7] Песма је снимљена уживо без исправки, а пре објављивања су је свирали на готово свим својим наступима током 2013. године.[8][8] Спот је сниман у Пирану, а продуцирао га је Лазар Сакан, заједно са Рашком Миљковићем, Дарјом Пачевски и Сашом Штихом.[8] Спот је телевизијску премијеру имао 25. новембра 2013. године на каналу МТВ Адрија.[9] Група је најавила да ће следећи студијски албум објавити 2014. године и да ће он донети промену звука.[8] Владан Рајовић је изјавио:

Атмосфера је на снимању била одлична, спот је радио наш пријатељ Владимир Сакан, који нас добро зна, и на његово инсистирање одабрана је та пјесма, мада и нама одговара јер та нумера оставља јак печат и у њој је заступљена јака идеолошка максима, стих из рефрена „Све је стало у рокенрол”.[8]

Састав је у октобру 2014. објавио седми студијски албум — Воља за ноћ. Назив албума је игра речима из наслова Ничеовог манускрипта Воља за моћ.[10]

Чланови[уреди | уреди извор]

Садашњи[уреди | уреди извор]

  • Оливер Нектаријевић[а] — вокал
  • Јанко Мостарлић — гитара
  • Ненад Пејовић — гитара
  • Бошко Станојевић[б] — бас-гитара
  • Владан Рајовић — бубањ

Бивши[уреди | уреди извор]

  • Растко Лупуловић — гитара
  • Стеван Димитријевић — бубањ
  • Владислав Рац[в] — бас-гитара
  • Марко Петронијевић — труба
  • Иван Тописировић — гитара
  • Дејан Утвар[г] — бубањ
  • Никола Новаковић — гитара
  • Зоран Еркман[д] — труба
  • Бранислав Драговић — бас-гитара

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Албуми уживо[уреди | уреди извор]

Компилације[уреди | уреди извор]

Видео издања[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Оливер Нектаријевић изводи песму (2016)
    Оливер Нектаријевић изводи песму (2016)

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оливер Нектаријевић је био члан групе Неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар.[11]
  2. ^ Бошко Станојевић је био члан групе ЕКВ.[12]
  3. ^ Владислав Рац је био члан група Партибрејкерс и Пресинг.[13]
  4. ^ Дејан Утвар је био члан група Аутопарк, Del Arno Band, Eyesburn, Казна за уши, Лира Вега, Пресинг и Партибрејкерс.[14]
  5. ^ Зоран Еркман је био члан групе Дисциплина кичме.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Интервју Оливера Нектаријевића за новине Курир Куриру (27. септембар 2005), Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Peddie 2011, стр. 103.
  3. ^ Sherrod 2006, стр. 565.
  4. ^ Избор Попбокса за 2005. годину, Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ Званично мрежно место ККН Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2009), Приступљено 19. 10. 2008.
  6. ^ „Egzit: Snup Lajon pred 35.000 ljudi, Fetboj Slim oborio rekord posete na Dens areni”. Блиц. 12. 7. 2013. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 16. 6. 2013. 
  7. ^ „Na promociji "Kande, Kodže i Nebojše", Olivera sestra iznenadila tortom”. Блиц. 28. 11. 2013. Приступљено 12. 12. 2013. 
  8. ^ а б в г д „KKN novim spotom za “Sve je stalo (u r’n’r)” najavljuje novi album i promenu u zvuku”. fotomuzika.rs. Архивирано из оригинала 9. 12. 2013. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  9. ^ „MTV premijera: Kanda Kodža i Nebojša”. МТВ Адрија. Архивирано из оригинала 4. 12. 2013. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  10. ^ „Kanda Kodža i Nebojša objavili novi album i najavili koncerte”. Balkanrock.цом. Balkanrock. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  11. ^ „Оливер Нектаријевић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  12. ^ „Бошко Станојевић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  13. ^ „Владислав Рац на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  14. ^ „Дејан Утвар на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  15. ^ „Зоран Еркман на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Peddie, Ian (2011). Popular Music and Human Rights, 2: World Music. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 103. 
  • Sherrod, Lonnie R. (2006). Youth Activism: An International Encyclopedia, Том 2. Greenwood publishing group. стр. 565. ISBN 978-0-313-32811-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канда,_Коџа_и_Небојша&oldid=27405737”