Класна мрежа

С Википедије, слободне енциклопедије

Класна мрежа (енгл. Classful network) је појам који је уведен после првог круга промена у структури ИП адреса у оквиру ИПв4 стандарда. Захваљујући безкласним мрежама, данас се појмови из ове технологије не употребљавају. На пример оно што је одговарало ранијој мрежи Б класе, је у безкласним мрежама „скуп /16 адреса“.

Начин рада[уреди | уреди извор]

Сви рачунари у једној рачунарској мрежи имају јединствене ИП адресе. Сваки рачунар осим своје адресе, посредно има податак и о адреси своје мреже. До тог податка се долази бинарним маскирањем мрежном маском задњих битова у адреси рачунара.

Тако, на пример, рачунар са адресом 192.168.10.22 и мрежном маском 255.255.255.0 (24 бита), има адресу мреже 192.168.10.0, која припада Ц класи.

адреса 192.168. 10. 22     11000000 10101000 00001010 00010110
маска 255.255.255.  0     11111111 11111111 11111111 00000000
--------------------------------------------------------------
мрежа 192.168. 10.  0     11000000 10101000 00001010 00000000

Увођење класа је одредило колико почетних битова у адреси је фиксно за неку класу и колико задњих битова се маскира у тој класи.

Класе мрежа[уреди | уреди извор]

На основу класе ИП адресе се деле у класе А, Б и Ц. У експерименталној употреби су биле и класе Д и Е.

Класа Почетни битови битова за мрежу битова за рачунаре
Класа A     0     8     24
Класа Б     10     16     16
Класа Ц     110     24     8
Класа Д (мултикаст)     1110
Класе Е (резервисано)     1111

Опсег ИП адреса по класама[уреди | уреди извор]

  • класа А :   0.0.0.0 - 127.255.255.255, бинарно 0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
  • класа Б : 128.0.0.0 - 191.255.255.255, бинарно 10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
  • класа Ц : 192.0.0.0 - 223.255.255.255, бинарно 110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
  • класа Д : 224.0.0.0 - 239.255.255.255, бинарно 1110xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
  • класа Е : 240.0.0.0 - 255.255.255.255, бинарно 1111xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx

У оквиру класе А мреже са првим бајтом 0 и 127 су резервисане за посебне намене.

Једноставније речено, класе се могу побројати на основу првој бајта у адреси:

  • класа А :   1 - 126
  • класа Б : 128 - 191
  • класа Ц : 192 - 223
  • класа Д : 224 - 239
  • класа Е : 240 - 255

Број мрежа по класи[уреди | уреди извор]

Свака класа има дефинисано колико је битова адресе одређено за мрежу, а колико за уређаје на тој мрежи. Тај однос се одређује мрежном маском.

  • Класа А

Има 8-битну мрежну маска (255.0.0.0), уз први бит фиксиран на нула. Уз резервисане нулту и 127 мрежу, имамо укупно 126 мрежа. За клијенте је резервисано 24 бита, што даје око 16 милиона могућих клијената на једној мрежи.

  • Класа Б

Има 16-битну мрежну маску (255.255.0.0) и прва два бита фиксирана (10). За клијенте је резервисано задњих 16 битова. То даје око 16.000 различитих мрежа свака са по 65.000 рачунара максимално.

  • Класа Ц

Има 24-битну мрежну маска (255.255.255.0) и прва три бита фиксирана (110). За клијенте је резервисано задњих 8 битова. То даје око 2 милиона мрежа са по 254 адреса.

Адресе 0 и 255 (и уопштено на свакој мрежи адресе са свим нулама и свим јединицама) имају посебне намене и не могу се доделити клијентима.

Приватне адресе по класама[уреди | уреди извор]

У свакој од класа постоји блок приватних адреса. У складу са мрежном маском и потребама мреже (бројем уређаја), одређује се којој класи ће припадати приватна мрежа.

  • Класа А

има резервисан опсег 10.0.0.0 - 10.255.255.255, 1 мрежа, са максимално 16 милиона клијената

  • Класа Б

има резервисан опсег 172.16.0.0 - 172.31.255.255, 16 мрежа, са максимално 65.000 клијената

  • Класа Ц

има резервисан опсег 192.168.0.0 - 192.168.255.255, 256 мрежа, свака са максимално 254 клијената