Колаж

С Википедије, слободне енциклопедије
Човек у кафеу, од Хуана Гриса, 1914

Колаж (франц. coller - лепити[1]) је сликарска техника која подразумијева љепљење разних материјала на одабрану подлогу. На тој површини фиксирају се веома различити материјали. Обично је то папир, али се користе и тканине, жица, дрвца, лишће, новински папир, кесе, разни пластични дјелићи итд итд). Колаж је почео да се користи у кубизму[2][3][4] почетком 20. вијека; Од тада су га користили представници различитих уметничких струјања и даље га развили (дадаизам, надреализам, футуризам, поп арт).[5] Ширењем колажа настали су између осталог combine painting и асамблаж.[6] Делимично елиминисање односно измене монтираних елемената доводи до деколажа. [7]

Значајни појавни облици током историје[уреди | уреди извор]

Порекло ове технике може се пронаћи у прошлости, стотинама година удаљеној од 20. века, међутим њен повратак у 20. век уноси новину у дотадашњи свет уметности. Колаж техника је први пут употребљена у периоду открића папира у Кини, око 200 година пре нове ере. Примена ове технике није била нарочито заступљена  све до 10. века у ком се у оквиру калиграфије у Јапану почиње користити лепљен папир на чијој су површини писане поеме. Када је у питању Европа ова техника се појављује око 13. века. Примена златних листића којима су се облагале подлоге ради постизања ефекта позлаћеног, присутна је у готским катедралама у 15. и 16. веку. Драго камење и племенити метали су се почели примењивати у изради религиозних слика, икона и грбова. У 18. веку декупаж се може пронаћи у радовима Мари Делани, док је у 19. веку употреба ове технике у вези са израдом сувенира или пак књига (нпр. Ханс Кристијан Андерсен, Карл Шпицвег). [8] Ова техника је такође примењивана у раним 1860. годинама у оквиру Викторијиних фотоколажа. Најпрепознатљивији облик техника добија од 1912. године у радовима Жоржа Брака и Пабла Пикаса, који осмишљавају термин колаж и чине ову технику препознатљивим обележјем модерне уметности. [9]

Колаж кроз различите уметничке правце[уреди | уреди извор]

Колаж као техника појављује се у правцима као што су: кубизам, дадаизам, надреализам, апстрактни експресионизам, поп арт и савремена уметност[5]

Кубизам[уреди | уреди извор]

У оквиру кубизма настаје сам назив колаж који су осмислили творци и најзначајнији представници овог правца, већ споменути  шпански сликар Пабло Пикасо и француски сликар Жорж Брак. [5] Сарадња између Пикаса и Брака почиње од 1907. када је Брак посетио Пикасов атеље и видео његово дело „Госпођице из Авињона“[10]

Од 1909. године до 1914. године Пикасо и Брак заједно решавају проблеме све сложенијег уметничког изражавања кубизма. Достигнувши, ломљењем облика, границу апстракције од 1912. године Пикасо и Брак се окрећу реалности, не у непосредном приказивању стварности већ коришћењем одређених елемената као што су новинска хартија, комади тапета, дрвета, текстила и канапа.[11] Експериментишући са обојеним и одштампаним комадима папира настају Пикасово дело „Мртва природа на плетеној столици“ и Браково дело под називом „Fruit Dish, and Glass“ које је пример технике папир коле (papier colle) која подразумева употребу само папира, док се колаж односи и на употребу других материјала. [10]

Дадаизам[уреди | уреди извор]

Колаж техника у оквиру дадаизма почиње се користити од 1920. године. Карактеристично обележје колаж технике у овом покрету је употреба материјала који раније нису имали толики значај, као што су  улазнице, исечци из часописа, омоти слаткиша, па чак и тродимензионалне ситнице. [5]

Надреализам[уреди | уреди извор]

Надралисти колаж технику прилагођавају сопственим темама, ослањајући се на подсвест производе јединствену скупину од фотографија, илустрација, обојеног папира и боје. Примена колажа у дочаравању тема карактеристичних дадаизму изражена је у радовима Јозефа Корнела и Андреа Бретона. [5]

Декупаж и фотомонтажа као подврсте колажа[уреди | уреди извор]

Декупаж[уреди | уреди извор]

Декупаж је врста колажа која подразумева коришћење слике ради декорације неког предмета. Може укључивати додавање више копија исте слике, исечене или у слојевима нанете на одређену подлогу. Међу уметницима 20. века који су стварали употребом декупаж технике су Пабло Пикасо и Анри Матис. [12]

Фотомонтажа[уреди | уреди извор]

Фотомонтажа обухвата израду композитне фотографије исецањем и спајањем више других фотографија. Основа композитне слике је понекад фотографисана тако да подразумева додавање елемената других фотографија и финалном верзијом постиже се слично што и коришћењем софтвера за уређивање слика.[13]

Колаж, најчешће поиман као визуелна уметност, нарочито примењиван у сликартву свој израз је пронашао и у архитектури, музици, илустацији, филму или пак дизајну. Присутан је и у дигиталном облику. [14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tate. „Collage – Art Term”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2019. 
  2. ^ „The Collection | MoMA”. The Museum of Modern Art. Архивирано из оригинала 13. 8. 2014. г. 
  3. ^ Cubism: The Leonard A. Lauder Collection, The Metropolitan Museum of Art, New York, 2014 Архивирано 2015-05-17 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „The Collection | MoMA”. The Museum of Modern Art. Архивирано из оригинала 13. 6. 2014. г. 
  5. ^ а б в г д „Exploring the Cutting-Edge History and Evolution of Collage Art”. My Modern Met (на језику: енглески). 14. 7. 2017. Приступљено 21. 4. 2019. 
  6. ^ Walker, John. (1992) "Assemblage Art". Glossary of Art, Architecture & Design since 1945, 3rd. ed. Retrieved February 7, 2012.
  7. ^ Милинковић, Теодоровић (2008). Ликовна култура. Београд: Завод за уџбенике. стр. 42 и 43. 
  8. ^ Leland, Nita. (1994). Creative collage techniques. Williams, Virginia Lee, 1924- (1. изд.). Cincinnati, Ohio: North Light Books. ISBN 978-0-89134-563-3. OCLC 29548378. 
  9. ^ „Overview | The Art Institute of Chicago”. archive.artic.edu. Приступљено 21. 4. 2019. 
  10. ^ а б „Georges Braque and Pablo Picasso”. Masterworks Fine Art (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2019. 
  11. ^ Галовић, Гостовић (2011). Ликовна култура. Београд: Завод за уџбенике. стр. 201. 
  12. ^ „Benjamin Jaffe Gallery - PHOTO MONTAGE”. www.benjaminjaffe.net. Приступљено 21. 4. 2019. 
  13. ^ Gelden, Westgeest (2011). Photography Theory in Historical Perspective. Wiley-Blackwell. стр. 231. 
  14. ^ Tate. „Mixed media – Art Term”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Adamowicz, Elza (1998). Surrealist collade in Text and Image: Dissecting the Exquisite Corpse. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59204-8. 
  • Brommer, Gerald (1978). The Art of Collage. Worcester, MA, Davis Publications
  • Adamowicz, Elza (1998). Surrealist Collage in Text and Image: Dissecting the Exquisite Corpse. Cambridge University Press. ISBN 0-521-59204-6. 
  • Ruddick Bloom, Susan (2006). Digital Collage and Painting: Using Photoshop and Painter to Create Fine Art. Focal Press. ISBN 0-240-80705-7. 
  • Museum Factory by Istvan Horkay
  • History of Collage Excerpts from Nita Leland and Virginia Lee and from George F. Brommer
  • West, Shearer (1996). The Bullfinch Guide to ArtНеопходна слободна регистрација. UK: Bloomsbury Publishing. ISBN 0-8212-2137-X. 
  • Rowe, Colin; Koetter, Fred (1978). Collage City. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262180863. 
  • Mark Jarzombek, "Bernhard Hoesli Collages/Civitas", Bernhard Hoesli: Collages, exh. cat., Christina Betanzos Pint, editor (Knoxville: University of Tennessee, September 2001), 3-11.
  • Taylor, Brandon. Urban walls: a generation of collage in Europe & America: Burhan Dogançay with François Dufrêne, Raymond Hains, Robert Rauschenberg, Mimmo Rotella, Jacques Villeglé, Wolf Vostell. ISBN 9781555952884; OCLC 191318119 (New York: Hudson Hills Press; [Lanham, MD]: Distributed in the United States by National Book Network, 2008)
  • Excavations (Ontological Museum Acquisitions) by Richard Misiano-Genovese
  • Manning, Hiram (1980). Manning on Decoupage. Dover Publications. ISBN 0-486-24028-2. 
  • Rice, Durwin (2008). New DecoupageНеопходна слободна регистрација. Potter Craft. ISBN 978-0-307-39611-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]