Косјерић

Косјерић
Косјерић;
	Железничка станица у Косјерићу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Косјерић
Становништво
— 2022.	3.723
Географске карактеристике
Координате	43° 59′ 50″ С; 19° 54′ 26″ И / 43.997201° С; 19.907122° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	415 m
Површина	358 km2
	Косјерић Косјерић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31260
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Косјерић је градско насеље и седиште истоимене општине у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 3.723 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Косјерић је место у западној Србији на обалама реке Скрапеж, која извире на планини Повлен, на 1000 мнв.

Косјерић се налази у плодној долини на 415 м надморске висине. Са северозапада Косјерић је окружен планином Повлен 1347 м, а са североистока планинама Козомор 1007 м и Маљен 1104 м, на којем се налази висораван Дивчибаре, позната туристичка дестинација за љубитеље зиме и скијања, са ски стазама опремљеним ски лифтом који има могућност превоза 700 скијаша на сат.

Са истока је Субјел 924 м. Са југа Косјерић је засечен Дрмановином, са највишим узвишењем Град 1022 м и Црнокосом 809 м.

Историја[уреди | уреди извор]

У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године.

Током наредна два века, овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Османског царства прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало.

Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, Источне Босне и са Старог Влаха. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.

Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.

Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1892. године а за град тек 30. априла 1966. године и убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године. Дугогодишњи председник општине је био Тиосав Цвијић - већ тридесет година 1938.^[1]

У Косјерићу се одржава међународни фестивал дечјег фолклора „Лицитарско срце“. Пети пут је одржан 2013. године.^[2]

Овде се налазе ОШ „Мито Игумановић” и Црква Рођења Пресвете Богородице.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Косјерић (варош) живи 3212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (36,2 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 1377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	558
1953.	698
1961.	630
1971.	1.860
1981.	2.988
1991.	3.794	3.754
2002.	4.200	4.116
2011.	3.992

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	4.014	97,52%
Црногорци	28	0,68%
Југословени	12	0,29%
Македонци	3	0,07%
Хрвати	2	0,04%
Немци	1	0,02%
непознато	18	0,43%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	6	7
80+	11	32
75—79	32	47
70—74	74	74
65—69	70	88
60—64	86	87
55—59	87	88
50—54	177	149
45—49	211	231
40—44	148	203
35—39	128	173
30—34	124	149
25—29	133	124
20—24	170	182
15—19	169	164
10—14	137	134
5—9	121	103
0—4	100	97
Просек :	36,2	37,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	235	218	228	646	972	1.195	1.377

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	230	297	300	412	93	38	6	0	1	0	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.626	481	1.073	43	28	1
Женски	1.798	413	1.081	211	91	2
УКУПНО	3.424	894	2.154	254	119	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	808	50	0	0	355
Женски	764	45	0	1	280
УКУПНО	1.572	95	0	1	635
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	30	46	93	26	67
Женски	11	22	128	34	19
УКУПНО	41	68	221	60	86
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	6	58	32	20
Женски	18	8	55	55	65
УКУПНО	25	14	113	87	85
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	15	0	0	3
Женски	20	0	0	3
УКУПНО	35	0	0	6