Крусејдер тенк

С Википедије, слободне енциклопедије
Крусејдер тенк


Основне карактеристике
Брзина на путу 42 km/h
Брзина ван пута 24 km/h
Досег 322 km
Димензије и маса
Дужина 5,97 m
Ширина 2,77 m
Висина 2,24 m
Тежина 19,1-20,1 t
Опрема
Главно наоружање Mk I,II: QF 2 pdr (40 mm) 110 граната
Mk III: QF 6 pdr (57 mm) 65 граната
Споредно наоружање 1 или 2 Беса митраљеза 5.000 метака (Max.)
Оклоп Mk I: 26 mm
Mk II,III: 32m mm
Мотор Нуфилд Либерти Л-12
Снага (КС) 340 КС
Посада
Посада Mk III: 3 (Командир, нишанџија, возач)

Mk I,II: 4 или 5 (+ пуњач, трупни нишанџија)

Крусејдер тенк је био један од главних крстарећих тенкова Уједињеног Краљевства током Другог светског рата. Крусејдер је био можда најзначајнији британски тенк током кампање у северној Африци. Направљено је преко 5.300 Крусејдера.

Историја[уреди | уреди извор]

1939. године Нуфилду је понуђено да да узме учешћа у производњи А13, касније Ковенантер тенка, који је још био у фази дизајна. Нуфилд је међутим одабрао да развија сопствену верзију А13 дизајна. Овај нови тенк је прихваћен под ознаком Крусејдер и добио је спецификацију А15. Иао се често сматра да је Крусејдер унапређена верзија Ковенантера, то су заправо били паралелно дизајнирани тенкови. И поред каснијег старта прототип Крусејдера био је спреман шест недеља пре првог Ковенантера.

За разлику од ранијих Кристи крстарећих тенкова (тип вешања Кристи), Крусејдер је имао пет точкова са сваке стране ради правилнијег распореда тежине. Имао је другачији мотор од Ковенантера, другачији управљачки систем и конвенционални систем хлађења са хладњацима у одељку за мотор. На левој страни предњег дела шасије, где се налазио хладњак Ковенантера, била је смештена мала ручно покретана купола у којој је био Беса митраљез. Била је изузетно незгодна за употребу и често је склањана на терену или није коришћена. Главна купола била је иста на оба модела.

Борбена историја[уреди | уреди извор]

Крусејдер у Западној пустињи, 26. новембар 1941. године.

Прве борбе у којима је тенк учествовао биле су током операције Бетлекс и одиграо је главну улогу у наредној операцији Крусејдер која је по њему и названа. Крусејдер је убачен у борбу пре него што су све грешке у првобитном дизајну биле отклоњене. Због тога је, за време његовог првог борбеног ангажовања у Операцији Бетлекс, у јуну 1941. године, више Крусејдера заробљено од стране Немаца због механичких кварова него због борбених оштећења. [1]

Иако је Крусејдер био бржи од било ког тенка против кога се борио, потенцијал му је био лимитиран релативно слабим топом од 2 фунте, танким оклопом и механичким проблемима. Посебан проблем био је недостатак високоексплозвне муниције, која је постојала али није била испоручена. Тенковске снаге сила Осовине развиле су изузетно ефикасну тактику напада на британске тенкове, тако што су се повлачиле иза заштите низа скривених противтенковских топова. Пошто су топови били изван домета митраљеза а није било високоексплозивне муниције тенкови су имали избор између повлачења под ватром или покушаја да се приближе топовима, што је опет могло резултовати великим губицима.

После завршетка кампање у северној Африци, Крусејдер је коришћен за секундарне задатке пошто су на располагању били бољи тенкови попут Шермана и Кромвела. Крусејдери су коришћени за монтирање противавионског наоружања и за преовоз топова све до краја рата.

Варијанте[уреди | уреди извор]

Крусејдер I (Крузер Mk VI)[уреди | уреди извор]

Оригинална верзија. Помоћна купола је често уклањана.

  • Крусејдер I ЦС (Крузер Mk VI ЦС) (Блиска подршка) је имао монтирану хаубицу од 76 mm у куполи уместо стандардног топа.
Крусејдер I. Присутна је помоћна купола.

Крусејдер II (Крузер Mk VIA)[уреди | уреди извор]

Крусејдер II је имао појачани оклоп на предњем делу трупа и куполе. Помоћна купола је такође често склањана.

  • Крусејдер II ЦС (Крузер Mk VIA ЦС) блиска подршка, монитрана хаубица од 76 mm.
  • Постојала је командна верзија са лажним топом и два радио предајника.

Крусејдер III[уреди | уреди извор]

Услед одлагања производње Кавалир тенка, Крусајдеру је уграђен нови 6-pounder, и то је био први британски тенк са овим топом. Већи топ смањио је простор у куполи па је број чланова посаде смањен на 3, а командир је уједно био и пуњач. Крусејдер III је први пут употребљен у другој бици код Ел Аламејна.

  • Постојала је и осматрачка верзија са лажним топом и 3 радија.
Крусејдер Mk III.

Крусејдер III, AA Mk I[уреди | уреди извор]

Топ је замењен Бофорс противавионским топом од 40 mm са аутопуњењем и отвореном електричном куполом. Број чланова посаде био је четири.

Крусејдер AA са 40 mm Бофорс топом.

Крусејдер III, AA Mk II / Mk III[уреди | уреди извор]

Крусејдер наоружан са двоструким Ерликон 20 mm топом за противавионску употребу. Mk III је само имао различит положај радија. Верзија са троструки Ерликон топом је била произведена у врло ограниченим количинама. Услед савезничке премоћи у ваздуху противавионске верзије нису много коришћене у борби.

Крусејдер AA, август 1944. године.
Крусејдер са троструким Ерликон топом.

Крусејдер II, Шлепер топова Mk I[уреди | уреди извор]

Труп Крусејдер тенка са једноставном кутијастом структуром која је коришћена за превоз Ordnance QF 17 pounder противтенковских топова.

Крусејдер шлепер топова.

Крусејдер АРВ Mk I[уреди | уреди извор]

Возило за скупљање оклопних возила базирано ан трупу Крусејдера без куполе. Један прототип израђен 1942. године.

Крусејдер АРВ.

Крусејдер самоходни топови[уреди | уреди извор]

  • Послератна верзија, израђена вероватно само ради тестирања са 5.5 инчним топом у предњем делу, окренутим позади.
  • Неки Крусејдери продати после рата Аргентини су прерађени у самоходне топове са француским 75 mm или 105 mm топовима.

Додатна опрема[уреди | уреди извор]

  • Против-мински додатак (AMRA) Mk Id - четири тешка ваљка причвршћена на рам. Тежина је могла бити повећана додавањем воде, песка итд.
  • Опрема за плутање, два понтона прикачена са стране трупа, специјалне лопатице прикачене за гусенице и цирада постављена преко отвора за хлађење.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Foss 1981, стр. 74.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]