Крџали

Координате: 41° 39′ 00″ С; 25° 22′ 00″ И / 41.65° С; 25.366667° И / 41.65; 25.366667
С Википедије, слободне енциклопедије
Крџали
буг. Кърджали
Главни градски трг
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластКрџалијска област
Становништво
Становништво
 — 2007.47.231
 — густина1.311,97 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41° 39′ 00″ С; 25° 22′ 00″ И / 41.65° С; 25.366667° И / 41.65; 25.366667
Апс. висина275 m
Површина36 km2
Крџали на карти Бугарске
Крџали
Крџали
Крџали на карти Бугарске
Веб-сајт
www.kardjali.bg

Крџали (буг. Кърджали, тур. Kırcaali) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље. Град је управно седиште Крџалијске области.

Крџали је највеће претежно муслиманско и претежно турско насеље у Бугарској.

Географија[уреди | уреди извор]

Здање Градског музеја Крџалија

Град Крџали се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 260 km, а од најближег већег града, Пловдива, око 80 km.

Област Крџалија налази се у области Тракије. Град се налази у делу источних Родопа, на месту где планине прелазе у источно побрђе. Град се простире на обе обале реке Арде, на којој се налази оближње велико вештачко језеро, настало градњом Крџалијске бране.

Клима у граду је измењено континентална са приметним утицајима средоземне са не тако далеког Егејског мора.

Историја[уреди | уреди извор]

Крџали је првобитно био трачко насеље са сличним називом. На 15 km од овог родопског града се налази познати трачански град Перперикон. У 1. веку п. н. е. ово подручје осваја стари Рим.

Током првог дела средњег века област Крџалија била је у саставу Византије, а насеље се звало Архидос. Од 9. века до 1450. године област је у прекидима била и у саставу средњовековне Бугарске, а затим је крајем 14. века пала под власт Османлија.

Већ на почетку турске освајања Балкана у области Крџалија населила су се турска племена, а њихови потомци и данас су претежно становништво Крџалија и околине.

Године 1912. град је постао део савремене бугарске државе. Тада готово искључиво заостали турски град почео је добијати савремене црте.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија

По проценама из 2007. године град Крџали је имао око 47.000 становника. Већина градског становништва су етнички Турци (62%) и ово је највеће претежно турско насеље у држави. Турци су били готово искључиво становништво града до његовог прикључења Бугарској 1912. године. Етнички Бугари чине 31% становништва и они су мањом насељени током 20. века. Остатак су малобројни Роми (3%).

Последњих 20ак година град је губио становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи и исељавања Турака у матицу. Прикључење Бугарске Европској унији и оживљање привреде довели су до обрнутог кретања становништва, пошто се исељено турско становништво стало враћати.

Претежна вероисповест становништва је ислам (2/3), а мањинска православна (1/3).

Познати[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]