Кузмин

Координате: 45° 01′ 23″ С; 19° 24′ 12″ И / 45.023001° С; 19.403373° И / 45.023001; 19.403373
С Википедије, слободне енциклопедије
Кузмин
Православна црква св. Козме и Дамјана у средишту села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 2.982
 — густина50/km2
Географске карактеристике
Координате45° 01′ 23″ С; 19° 24′ 12″ И / 45.023001° С; 19.403373° И / 45.023001; 19.403373
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина95 m
Површина59,2 km2
Кузмин на карти Србије
Кузмин
Кузмин
Кузмин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22223
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Кузмин је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2982 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје Кузмина било је насељено још у време праисторије, а касније и и у доба антике и средњег века.

Новија историја Кузмина везана је за 16. век. Како се наводи у више извора село је име добило по светим мученицима и бесребреницима, лекарима и чудотворцима светим Козми и Дамјану. Турски путописци као и управитељи који су убирали део пореза у овом делу Срема такође пишу о Кузмину. Још тада помиње се да су становници села Рашани, односно Раци како су тада називани Срби.

У 17. и 18. веку изграђена је првобитна црква, која је изгорела у пожару, да би темељи нове цркве посвећене Козми и Дамјану били започети 1773. године. У црквеним летописима забележен је велики труд и љубав са којима су тадашњи становници Кузмина градили цркву. Храм су до 1855. године украшавали иконописац Јован Клајић из Новог Сада и фреско-молер Карл Вилиновски.[1] Сама црква у току свог постојања доживела је неколико оштећења споља и изнутра, што због ратова што због временских непогода.

Кузмински парох Петар Руњанин (1775—1839) бавио се књижевним и преводилачким радом. Објавио је у Будиму 1813. године превод са немачког Кампеовог дела: "Теофрон или искусни Саветник за Јуност безискусну...".[2] Написао је књигу о "српском народном конгресу" (црквено-народном сабору) одржаном 1837. године, коју је издао 1839. године у Новом Саду. После његове смрти објављени су вредни рукописи: "Автобиографија Петра Руњанина" (Карловци 1914) и "Петра Руњанина историја села Кузмина" (Карловци 1936).

У Кузмину је рођен 1788. годиине Димитрије Владисављевић, дугогодишњи заслужни српски народни учитељ у Трсту. Завршио је гимназију и Богословију у Карловцима, па био учитељ у Ријеци. Превели су га Срби Тршћани, код себе где је 44 године радио у школи. Бавио се писањем и превођењем, објавио је граматику италијанско-српску (и обрнуто), умро је 1858. године.[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кузмин живи 2703 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 1050 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.916
1953. 3.953
1961. 4.086
1971. 3.888
1981. 3.730
1991. 3.491 3.454
2002. 3.391 3.478
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
3.272 96,49%
Хрвати
  
19 0,56%
Мађари
  
17 0,50%
Југословени
  
13 0,38%
Роми
  
10 0,29%
Немци
  
8 0,23%
Словаци
  
5 0,14%
Русини
  
5 0,14%
Црногорци
  
2 0,05%
Словенци
  
1 0,02%
Румуни
  
1 0,02%
Македонци
  
1 0,02%
непознато
  
9 0,26%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Културна добра[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
  2. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]