Курикулум

С Википедије, слободне енциклопедије

Курикулум је дефинисани програм студија у образовној институцији.[1][2] Термин се често посебно односи на планирани редослед наставе, или на поглед на ученикова искуства у смислу наставних циљева васпитача или школе. Наставни план и програм може укључити планирану интеракцију ученика са наставним садржајем, материјалима, ресурсима и процесима за евалуацију постизања образовних циљева.[3] Наставни планови и програми су подељени у неколико категорија: експлицитни, имплицитни (укључујући скривене), искључени и ваннаставни.[4][5][6]

У школама социјалног рада, курикулум укључује само одређени број фиксираних предмета и велики број изборних предмета, институција и НВО у којима се може обавити пракса или остварити другачије образовно искуство.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Прва објављена употреба „наставног плана и програма“ 1576. године.

Реч „курикулум“ почела је као латинска реч која значи „трка“ или „ток трке“ (што заузврат потиче од глагола currere што значи „трчати/наставити“).[7] Ова реч је са модерног латинског пренета употреба класичног латинског наставног курикулума „трчање, курс, каријера” (такође „брза кочија, тркачки аутомобил”), од currere „трчати” (из PIE корена *kers- „трчати ").[8] Прва позната употреба у образовном контексту је у Professio Regia, делу Петруса Рамуса професора Универзитета у Паризу објављеном постхумно 1576. године.[9] Термин се касније појављује у записима Универзитета у Лајдену 1582. године.[10] Сматра се да је порекло речи блиско повезано са калвинистичком жељом да се уведе већи ред у образовање.[11]

До седамнаестог века, Универзитет у Глазгову је такође назвао свој „курс“ студија „курикулумом“, што је довело до прве познате употребе термина на енглеском 1633. године.[7] До деветнаестог века, европски универзитети су се рутински позивали на свој курикулум како би описали како комплетан курс студија (као нпр. за диплому из хирургије), тако и одређене курсеве и њихов садржај. До 1824. године та реч је дефинисана као „курс, посебно фиксни курс студија на колеџу, универзитету или школи“.[8]

Дефиниције и тумачења[уреди | уреди извор]

Професионална тумачења[уреди | уреди извор]

Не постоји опште усаглашена дефиниција наставног плана и програма.[12] Неке утицајне дефиниције комбинују различите елементе како би описале наставни план и програм на следећи начин:

  • Кроз дела Смита,[13] Дјуија[14] и Келија,[15] четири типа наставних планова и програма могу се дефинисати као:
    • Експлицитни наставни план и програм: предмети који ће се предавати, идентификована „мисија“ школе, и знања и вештине које школа очекује да стекну успешни ученици.
    • Имплицитни наставни план и програм: лекције које произилазе из културе школе и понашања, ставова и очекивања који карактеришу ту културу, ненаменски наставни план и програм.
    • Скривени наставни план и програм: ствари које студенти уче, „због начина на који је рад школе планиран и организован, али које саме по себи нису отворено укључене у планирање, те чак ни у свест оних који су одговорни за школско уређење.[16] Сам израз се приписује Филипу В. Џексону и не сматра се увек да је негативан. Скривени наставни план и програм, уколико се оствари његов потенцијал, могао би да користи ученицима у свим образовним системима. Такође, то не укључује само физичко окружење школе, већ и односе који се формирају или не формирају између ученика и других ученика, или чак ученика и наставника.[17]
    • Изузети наставни план и програм: теме или перспективе које су посебно искључене из наставног плана и програма.
  • Он може постојати и у облику ваншколских активности. Ово може укључивати програме које спонзира школа, који имају за циљ да допуне академски аспект школског искуства или програме и активности у заједници. Примери ваннаставних програма које спонзирају школе укључују спорт, академске клубове и извођачке уметности. Програми и активности у заједници могу се одвијати у школи након радног времена, али нису директно повезани са школом. Програми засновани на заједници често проширују наставни план и програм који је уведен у учионици. На пример, ученици се могу упознати са очувањем животне средине у учионици. Ово знање се даље развија кроз програм заснован на заједници. Учесници затим делују на основу својих сазнања стечених пројектом конзервације. Ваншколске активности у заједници могу укључивати „клубове за заштиту животне средине, извиђаче, и верске групе“.[18]

Врсте наставних планова и програма[уреди | уреди извор]

Наставни план и програм се може посматрати из различитих перспектива. Оно што друштва сматрају важним подучавањем и учењем представља „предвиђени“ наставни план и програм.[15] Пошто се обично представља у званичним документима, може се назвати и „писаним“ или „званичним“ наставним планом и програмом.[15] Међутим, на нивоу учионице, овај предвиђени наставни план и програм може бити измењен низом сложених интеракција у учионици, а оно што се стварно испоручи може се сматрати „примењеним“ наставним планом и програмом.[15] Оно што ученици заиста поуче (тј. што се може проценити и демонстрирати као исходи учења или компетенције) чини „постигнути“ или „научени“ наставни план и програм.[15] Поред тога, теорија курикулума указује на „скривени“ курикулум (тј. ненамерни развој личних вредности и веровања ученика, наставника и заједница; неочекивани утицај наставног плана и програма; или непредвиђени аспекти процеса учења).[15] Они који развијају предвиђени наставни план и програм треба да имају у виду све ове различите димензије курикулума.[15] Док „писани“ курикулум не исцрпљује значење курикулума, он је важан јер представља визију друштва.[15] „Писани“ наставни план и програм се обично изражава у свеобухватним документима прилагођеним корисницима, као што су оквири курикулума или предметни наставни планови/наставни планови и програми, и у релевантним и корисним материјалима за учење, као што су уџбеници, водичи за наставнике и водичи за оцењивање.[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kelly 2009, стр. 13.
  2. ^ Wiles, Jon (2008). Leading Curriculum Development. стр. 2. ISBN 9781412961417. 
  3. ^ Adams, Kathy L.; Adams, Dale E. (2003). Urban Education: A Reference HandbookНеопходна слободна регистрација. ABC-CLIO. стр. 31–32. ISBN 9781576073629. 
  4. ^ Kelly, A. V. (2009). The curriculum: Theory and practice (pp. 1–55). Newbury Park, CA: Sage.
  5. ^ Dewey, J. (1902). The Child and the Curriculum (pp. 1–31). Chicago: The University of Chicago Press.
  6. ^ Braslavsky, C. (2003). The curriculum.
  7. ^ а б Oxford English Dictionary, "Curriculum," 152
  8. ^ а б „Curriculum”. www.etymonline.com. Online Etymology Dictionary. Приступљено 29. 11. 2019. 
  9. ^ Hamilton, David (2014). Towards a Theory of Schooling. стр. 55. ISBN 9780415857086. 
  10. ^ Hamilton 2014, стр. 7.
  11. ^ Hamilton 2014, стр. 47.
  12. ^ Wiles 2008, стр. 2.
  13. ^ Smith, Mark (2000). „What is curriculum? Exploring theory and practice”. infed. 
  14. ^ Dewey, John (1902). The child and the curriculum. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з Kelly 2009.
  16. ^ Kelly, 2009
  17. ^ Jackson, Philip (1986). Life in Classrooms. New York: Holt, Rinehart, and Winston. стр. 33—35. ISBN 0-8077-3034-3. 
  18. ^ Hancock, D., Dyk, P. H., & Jones, K. (2012). Adolescent Involvement in Extracurricular Activities. Journal of Leadership Education, 11(1), 84–101.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Курикулум на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Курикулум&oldid=27552009”