Куртичи
| Куртичи рум. Curtici | |
|---|---|
| Насеље | |
 Куртичи | |
  Куртичи Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 21′ 0″ N 21° 18′ 0″ E / 46.35000° С; 21.30000° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Куртичи |
| Надморска висина | 100 m (300 ft) |
| Становништво (2012)[1] | |
| • Укупно | 9.615 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 679901 |
| Веб-сајт | www.primariacurtici.ro |
Куртичи (рум. Curtici, мађ. Kürtös) град је у у западнопм делу Румуније, у историјској покрајини Кришана. Куртичи је град у округу Арад.
Куртичи је према последњем попису из 2002. имао 8.172 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Куртичи је смештен у западном делу историјске покрајине Кришане, 23 километра северно од првог већег града, Арада. Град се налази близу државне границе са Мађарској, која се налази 8 километара северозападно.
Град је смештен на источном ободу Панонске низије, у подножју планине Бихор, која се издиже источно од града. Надморска висина места је око 100 метара.
Историја[уреди | уреди извор]
Место се први пут помиње у историјским документима 1519. године. Између два светска рата носио је званичан назив Децебал. Статус града је насеље стекло 1968. године.
Године 1726. заслужни Србин племенитог рода, Самуило Хорват добио је од аустријског цара Карла VI за војне заслуге племство. Дат му је грб и земљишни посед - племићки предикат от Куртич-и. Тај предикат ће носити и његов син руски генерал Јован Хорват који је ту одрастао.[2] Јован је у Русији 1752. године створио српску војничку насељеничку област "Нова Сербија".[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.
| 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|
| 11.104 | 9.987 | 9.762 | 7.453 |
Румуни су претежно становништво Куртича (око 70%), Мађари (19%) и Роми (10%).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ "Српске студије", Београд 7/2016.
- ^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођа првe сеобе Срба у Руско царство",
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
