Кућни рачунар

Кућни рачунари или компјутери (енгл. Home computers) су били мали рачунари предвиђени за кућну употребу. Појавили су се средином седамдесетих година двадесетог века и практично постојали око десет година. Врло скромних могућности али зато прихватљиве цене могли су да раде као скромнији текст процесори, да раде уканкрсне тебеле и да подржавају једноставније игрице.

Први такав рачунар су направили Стив Џобс и Стив Вознијак у доби од седаманест година. Вознијак је иначе радио у Хјулит Пакарду, угледној светској фирми која се бавила развојем мерних инструмента, а на предлог Вознијака да се развије кућни рачунар су одговорили „Пакард се не бави играчкама“. Вознијак је напустио посао и направио први Епл. Рачунар је према легенди развијен у једној гаражи у којој су стајале јабуке па је тако и добио име Епл. Вознијак је практично конструисао рачунар, написао први оперативни систем ДОС (DOS - disc operating system) а Џобс је организовао његову продају. За неколико година постали су доларски милионери, а коју годину касније и милијардери.

Ускоро се на тржишту појавило више фирми које су развиле и на тржиште избациле своје моделе. Међу многима треба истаћи рачунар ZX Spectrum који је развио Клајв Синклер. Иако је имао гумену тастатуру и био димензија једне књиге, то је био први рачунар по цени мањој од 100 долара.

Од домаћих кућних рачунара треба свакао поменути Галаксију који је развио Воја Антонић и Лолу 8 коју је развила, у слободном времену, група инжењера из фабрике Иво Лола Рибар у Београду.

Кућни рачунари су имали следеће карактеристике:

Уместо монитора користио се телевизор
Микропроцесор је био осмобитни
RAM меморија је имала око 16 KiB
РОМ меморија је био око 4 KiB
спољна меморијска јединица је била касетофон а у каснијој фази дискетна јединица са дискетама од 5,25 инча.
оперативни систем је био у РОМ-у а касније на дискети.
постојао је џојстик за акционе игрице.
штампачи су за штампу користили термо папир, или су штампали на обичном папиру и имали главу штампача са лепезом, куглом или са деветопинском главом.

И док су се једни борили да оборе цену што више, други су радили на побољшању карактеристика. Тако се почетком осамдесетих појавио први лични рачунар IBM PC (IBM PC).

Могућностима и ценом, ускоро, превазиђени од стране личних рачунара, кућни рачунари, одлазе у историју.

Касније су се појавиле 8-битне играчке конзоле, које веома подсећају на кућне рачунаре, и могу се и дан данас наћи у продаји. Њихов оперативни систем се налази на чипу који се лако убацује у слот, налик слотовима на матичној плочи. На тим чиповима су углавном игрице, а могу се наћи и јефтине копије Виндоуса. Те играчке конзуле имају џојстике, тастатуру, и миш. Једна од тих конзуле је и GSD-1988, који је можда једна од највернијих имитација кућних рачунара.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Воја Антонић о видео-играма на Галаксији, инсерт из ТВ емисије „Компјутерска школа РТБ 1984.
Кућни комјутери „YU"
Електронска индустрија Ниш (1986), Филм на јутјубу