Лабрадор (регион)

С Википедије, слободне енциклопедије
Лабрадор
Застава Лабрадора Положај Лабрадора
Мото
лат. Munus splendidum mox explebitur
Изванредан задатак ће се ускоро испунити
Географија
Површина: 294.330 km²
Водена површина: 31.340 km² (4%)
Обала: 7.886 km
Највиша тачка: Маунт Каубвик
(1652 m)
Најдужа река: Черчил
(856 km)
Административно седиште: Хепи вели-Гус беј
Demographics
Становништво(2001): 27,864
Највећи град: Лабрадор Сити
9.638 (2001)
Политика
Влада Њуфаундленда и Лабрадора
http://www.gov.nl.ca
Чланова Парламента Канаде: 1
Чланова Скупштине Њуфаундленда и Лабрадора: 4

Лабрадор или Обала Лабрадора је регија у Канади. Заједно с острвом Њуфаундленд, од кога је одвојен мореузом Бел Ил, чини провинцију Њуфаундленд и Лабрадор. Регион је део много већег полуострва Лабрадор.

Лабрадор има 26.364 становника (по подацима из 2006), од чега је 30 посто домородаца Инуита, Инуа и Метиса. Површина му је 294.330 km², отприлике величине Италије. Бивши главни град је Бетл Харбор.

Име „Лабрадор“ је једно од најстаријих имена европског порекла у Канади, старо колико и „Њуфаундленд“. Назван је по португалском истраживачу Жоао Фернадешу Лаврадору, који га је, заједно с Педром де Барселосом, први открио 1492.

Већина недомородачких насељеника живела је у рибарским селима, мисијама и станицама за трговину крзном; модерна насеља настала су око рудника гвоздене руде, хидроелектрана и војних постројења. До модерних времена, тежак морски транспорт и недостатак транспортне инфраструктуре на полуострву, отежавали су насељавање. Око 1760, моравски мисионари су почели да се насељавају, градећи мисије и тргујући крзном с Компанијом Хадсоновог залива, која је била доминантна сила на полуострву до 1870. Постојали су захтеви да се Лабрадорско полуострво припоји Квебеку, али је његов статус решен судском пресудом из 1927.

Џон Џејмс Одубон назвао је Лабрадор „напространијом и најсуморнијом дивљином коју сам икада видео“.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]