Леонард Клајнрок

С Википедије, слободне енциклопедије
Леонард Клајнрок
Леонард Клајнрок 1969. године
Датум рођења(1934-06-13)13. јун 1934.(89 год.)
Место рођењаЊујорк
 САД
Веб-сајтwww.lk.cs.ucla.edu/index.html

Леонард Клајнрок (енгл. Leonard Kleinrock; Њујорк, 13. јун 1934) амерички је научник, познат као човек који је утемељио интернет, а засновао га је на базичним принципима технологије пакетног преноса. Развио је математичку теорију мреже података читаву деценију пре рођења интернета, издавач је прве књиге и чланка о тој теми, а најзначајнији подухват је пренос прве поруке која је икад послана интернетом (1969. године).[1] Радио је на универзитету UCLA у оквиру пројекта ARPANET.[2]

Образовање и каријера[уреди | уреди извор]

Клајнрок је рођен 13. јуна 1934. године на Менхетну у Њујорку. Средњу научну школу завршио је у Бронксу 1951. године, а бечелор диплому из електротехнике стекао је 1957. године на Градском колеџу у Њујорку. Магистрирао и докторирао је електротехнику на МИТ (Massachusetts Institute of Technology), 1959. и 1963. године. Након тога запослио се на UCLA, где ради и данас, а од 1991. до 1995. године био је руководилац одела за компјутерску науку на овом универзитету.[3]

Допринос развоју интернета[уреди | уреди извор]

Клајнрок је један од оснивача пројекта АРПАНЕТ, који је био зачетак данашње глобалне мреже. Његов серверски компјутер на UCLA је постао први АРПАНЕТ чвор у септембру 1969. године. Само месец дана касније, послао је прву поруку преко мреже.[4] Наиме, прва порука послата је 29. октобра 1969. у 22:30 сати. Професор Клејнрок је надгледао свог студента и програмера Чарлија Клајна, који му је помогао да пошаљу поруку од компјутера UCLA SDS Sigma 7, до другог програмера, Била Дувала на локацији SRI SDS 940. Садржај поруке је била једноставна реч "login". Међутим, Клајнрок је успео проследити прва два слова и систем се срушио. Ипак, „ло“ ће остати упамћена као прва пренесена порука на интернету.[5] Ипак, након што се компјутер упалио, целовита порука је стигла на дестинацију.

Справа која је кориштена за пренос, Interface Message Processor, чак и данас се налази на истом месту у 3420 Boelter Hall, као што се налазила и 1969. године. Функционисала је највише као модем тако што је слала податке од „домаћина“ на удаљену локацију.[6]

Клајнроку, наравно, не припадају самосталне заслуге за посао који је обавио. На 35. годишњици интернета придружили су му се остали научници који су били ангажовани на АРПАНЕТ-у. То су: Лоренс Робертс, Роберт Кан и Винтон Серф. Винтон Серф, који је био Клајнроков ученик је заједно са Каном утемељио протокол TCP/IP, што је такође делимична заслуга Клејнрока.[7]

Почетком 1988. године, Клајнрок је био руководилац групе која је поднела извештај Конгресу, под називом Према националној истраживачкој мрежи. Наиме, овај документ је био основа за израду регулативе која је довела интернет на незаустављив степен развоја.[8]

Чланства и награде[уреди | уреди извор]

Леонард Клајнрок је члан Националне инжењерске мреже, Америчке академије наука и уметности; Удружења ИЕЕЕ, АЦМ и ИНФОРМ. Најзначајнија награда која му је додељена је Национална медаља за науку коју му је 2008. године уручио тадашњи предеседник Америке, Џорџ Буш. Поред ње, добитник је награда: Ericsson Prize, NAE Draper Prize, Marconi Prize и Okawa Prize.[9]

Радови[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ UCLA Internet pioneer „Leonard Kleinrock looks toward future, helps students do the same“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2010), 15.3.2010, приступ 11.4.2013(језик: енглески)
  2. ^ CNNWeb pioneer reacalls „birth of the Internet“, приступ 11.4.2013(језик: енглески)
  3. ^ Leonard Kleinrock's Profile
  4. ^ Leonard Kleinrock | Internet Hall of Fame
  5. ^ Leonard Kleinrock's Home Page
  6. ^ „Beginning of the Internet commemorated in new UCLA museum | The Madeleine Brand Show | 89.3 KPCC”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2013. г. Приступљено 11. 04. 2013. 
  7. ^ UCLA, Birthplace of the Internet, Holds Forum to Mark 35th Anniversary
  8. ^ High Performance Computing Act of 1991
  9. ^ Internet hall of fame: 2012. Internet hall of fame Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2012), приступ 11.4.2013

Спољашње везе[уреди | уреди извор]