Логор Челебићи

Логор Челебићи
Логор Челебићи
Концентрациони логор
	Заробљени Срби у логору „Челебићи“. Фотографија добијена од Међународног кривичног суда за бившу Југославију.
Координате	43° 41′ 01″ С; 17° 53′ 45″ И / 43.683611° С; 17.895833° И
Место	Челебићи, на око 5,5 km од Коњица
Под контролом	Армија Републике БиХ
Постојао	април — децембар 1992.

Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије РБиХ Алије Изетбеговића током рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.^{[тражи се извор]}

Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије РБиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.^{[тражи се извор]}

Оснивање логора[уреди | уреди извор]

Комплекс „Челебићи“ налази се на око 5,5 km од Коњица.^[1] Заузима површину од око 50.000 m², а кроз средиште комплекса пролази пруга. Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим барака и хангара, у комплексу се налазио и велики број подземних тунела и шахтова.^[1]^[2]

Јединице „ТО Коњиц“ и Хрватског вијећа одбране заузеле су војни комплекс „Челебићи“ 20. априла 1992, а први затвореници су доведени у логор крајем априла, након што су, у потрази за оружјем, претресане куће у селима Идбар и Челебићи.^{[тражи се извор]}

Током маја, како би деблокирали путеве за Сарајево и Мостар, ТО Коњиц (у чијем саставу су углавном били Муслимани), ХВО и локални припадници МУП РБиХ су заједнички напали неколико села у којима су Срби чинили већину становништва. Њихова прва мета је било Доње Село, које су заузели 20. маја 1992. Након заузимања Доњег Села, јединице ТО и ХВО напале су Виниште, Цериће и Бјеловчину. Будрига је нападнута 25. и 26. маја, а многи становници села су заробљени током следећа два дана.

Током ових војних операција заробљен је велики број Срба. Већи дио њих је пребачен у бараке „Челебићи“, док је мањи дио завршио у спортској дворани „Мусала“ у Коњицу.^{[тражи се извор]}

Документарни филмови[уреди | уреди извор]

У продукцији РТРС и Бриџ компаније из Канаде, уз помоћ савеза логораша Републике Српске снимљен је документарни филм о логору Челебићи, где се могу чути аутентичне изјаве преживелих сведока.^{[тражи се извор]}