Марија Шнајдер

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Шнајдер
Марија Шнајдер, Créteil Films de Femmes Festival, Париз (2001)
Лични подаци
Датум рођења(1952-03-27)27. март 1952.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти3. фебруар 2011.(2011-02-03) (58 год.)
Место смртиПариз, Француска
Веза до IMDb-а

Марија Шнајдер (франц. Maria Schneider; Париз, 27. март 1952Париз, 3. фебруар 2011) је била француска филмска глумица.[1] Одрасла је са мајком ромског порекла, и тек са 16 година сазнаје да је ванбрачна ћерка француског глумца Данијела Желена.[2] На филму је од 1971. године на наговор редитеља Рожеа Вадима.[3]

Бујних облина, али дечачког држања, несвесна своје женствености, специјализовала се за улоге нимфета. Најпознатија је по улози у контроверзном филму Последњи танго у Паризу редитеља Бернарда Бертолучија где глуми младу жену која кроз бурну везу са средовечним мушкарцем (Марлон Брандо) стиче самопоуздање постајући свесна своје женствености.[1] Привукла је велику пажњу јавности у оно време слободним љубавним сценама, али је тако стекла и ореол секс симбола, што јој је одмогло у даљој каријери.[4] Иако је снимила преко 50 филмова, већу пажњу публике и критичара привукла је још само улогом тајанствене незнанке у филму Професија: репортер редитеља Микеланђела Антонионија из 1975. године.[2]

Глумила је главну женску улогу у филму Сезона мира у Паризу редитеља Предрага Голубовића, где су јој партнери били Драган Николић и Мики Манојловић.[2] На филму је последњи пут наступила 2008. године у остварењу Клијенткиња редитељке Жозијане Баласко.[5]

Познати филмови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Maria Schneider - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-22. 
  2. ^ а б в „Maria Schneider - biography”. Kino Tuškanac (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-22. 
  3. ^ „Maria Schneider”. AlloCiné (на језику: француски). Приступљено 19. 2. 2020. 
  4. ^ „Maria Schneider, une muse pas comme les autres”. www.lofficiel.com (на језику: француски). Приступљено 19. 2. 2020. 
  5. ^ „TV Program - Film: Sezona mira u Parizu”. Aladin (на језику: српски). Приступљено 19. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]