Материце
Материце се славе другу недељу пред Божић.[1] Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце.[2] Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши.[2] На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Празник Материца се у новије време свечано прославља и у нашим храмовима, нарочито по градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се дреше поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
У ранијем периоду (19. век), деци су давани фишеци са посластицама: смокве, урме, рошчићи, рахатлокум, леблебија, бадем, "печати од шећера жути и црвени", "суџуци" надевени орасима или бадемима; почетком 1920-тих је уобичајено давање "скупих играчака".[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци”. СПЦ. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ а б „Данас су Материце - да ли знате који су обичаји”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ "Политика", 6-8. јан. 1923, стр. 4
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Српске славе и верски обичаји; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић
