Мајснеров ефекат

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијаграм Мајснеровог ефекта. Линије магнетског поља оредстављене стрелицама су потиснуте из суперпроводника када је овај испод ктритичне температуре.

Мајснеров ефекат (или Мајснер-Оксенфелдов ефекат) је појава ишчезавања магнетског поља у унутрашњости суперпроводника. Растојање до којег поље продире у унутрашњост познато је као Лоноднова дубина продирања. Ово активно потискивање магнетског поља треба разликовати од идеалног дијамагнетизма. Ефекат су открили Валтер Мајснер и Роберт Оксенфелд 1933. године. Мајнсеров ефекат је једна од кључних особина суперпроводника и преко њега је утврђено да до појаве суперпроводљивости долази фазним прелазом.

Теорија[уреди | уреди извор]

Теоријско објашњење Мајснеровог ефекта може се добити из Лондонове једначине и једне од Максвелових једначина

је Лондонова једначина, где је густина струје, магнетна индукција и дубина продирања.

је једна од Максвелових једначина.

Пошто је магнетно поље соленоидално имамо релацију

коришћењем горњих израза показано је да је

Пошто је Лапласијан магнетне индукције једнак нули, следи да поље унутар суперпроводника, ван дубине продирања, опада до нуле.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tinkham, M. (2004). Introduction to Superconductivity. 2nd Ed., Dover Books on Physics. ISBN 978-0-486-43503-9. (Paperback). A good technical reference.
  • Fritz London, Superfluids, Volume I. (1950). Macroscopic Theory of Superconductivity. . Reprinted by Dover. ISBN 978-0-486-60044-4.  By the man who explained the Meissner effect. стр. 34-37 gives a technical discussion of the Meissner effect for a superconducting sphere.
  • Saslow, Wayne M. (2002). Electricity, Magnetism, and Light. Academic. стр. 486-489. ISBN 978-0-12-619455-5.  gives a simple mathematical discussion of the surface currents responsible for the Meissner effect, in the case of a long magnet levitated above a superconducting plane.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]