Мајстор и Маргарита

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајстор и Маргарита
Настанак и садржај
Ориг. насловМа́стер и Маргари́та
АуторМихаил Булгаков
ЗемљаСССР
Језикруски
Жанр / врста делароман
Издавање
ИздавачСамиздат
Датум1928—1940
Превод
Датум
издавања		1966—1967

„Мајстор и Маргарита“ је роман руског писца Михаила Булгакова.[1] Он је роман писао од 1928. до своје смрти. Сачувано је осам верзија, а коначни наслов му је дат 1938. Роман је први пут објављен у СССР 1966. године. Прво издање романа је било непотпуно и цензурисано. Прва потпуна верзија је објављена у Франкфурту 1969, а у СССР 1973.[2]

Утицаји на дело[уреди | уреди извор]

Михаил Булгаков је дуго размишљао које књижевне текстове да узме за узор свог новог романа. Све књиге које је одабрао поделио је у две групе: једна је представљала добро, а друга зло. Основу дела везао је за неколико књига:

Врста романа[уреди | уреди извор]

Дело представља роман парадигме, јер је изграђен од више слојева. Може се тумачити као психолошки, социолошки, фантастични, сатирични и љубавни роман, али и роман-парабола.[3]

Тема[уреди | уреди извор]

Судбина човека у тоталитарним режимима.

Унутрашња композиција[уреди | уреди извор]

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Тематску основу романа „Мајстор и Маргарита“ чини прича о Мајстору, писцу који је написао роман о Понтију Пилату и суђењу Христу. Мајсторов роман критика је оценила као безвредан и штетан и пре самог објављивања. Радња романа „Мајстор и Маргарита“ започиње доласком професора Воланда сатане како би организовао годишњи бал демона у Москви.

Роман „Мајстор и Маргарита“ је структурисан као роман у роману. Композиција романа се заснива на паралелизму двеју основних фабуларних линија, једне која прати догађаје у Јудеји тридесетих година н. е, и друге која прати догађаје у Москви тридесетих година 20. века.

Роман је тешко класификовати. Он је и парабола, и сатира, и роман идеје, и роман тајне, и роман модерне фантастике и роман демонизма (сатанизма).

Фабуларна линија која прати догађаје у Јудеји заснива се на новозаветној причи о Пилатовој осуди и страдању Исуса Христа. Сва су имена, међутим, измењена, осима имена самог Понтија Пилата. У опису Пилатовог суда и судбине Јешуе примењен је реалистички поступак, а у опису догађаја у Москви техника фантастике. У исто време прича о Москви је и сатира и пародија московске свакодневице, са гротескним демонским ликовима.

Оно што повезује две паралелне приче романа јесте заједничка свакодневица. Свакодневица Пилатове Јудеје и Москве тридесетих година испуњена је страхом, мржњом, апсолутном послушношћу. Сви су изједначени страхом за егзистенцију. То је свакодневица у којој људи изненада нестају, без објашњења.

Роман, поред осталог, упућује и на питање опстанка уметности у репресивном систему. Писци пишу у „духу времена“, хране се у специјалним ресторанима, а не у заједничким мензама, најоданији летују у луксузним државним вилама, добијају стваралачка путовања и одморе, да пишу о тековинама револуције, о новом човеку, о новом добу. А Воланд посматра људе у московском Варијетеу и примећује да се људи нису променили.

Пилатовштина[уреди | уреди извор]

Илустрација романа Мајстор и Маргарита

Критичари Мајсторовог романа о Пилату осуђују писца због „пилатовштине“. Пилат је прокуратор Јудеје, владар апсолутне моћи који осуђује невиног човека. Због тога он се каје и сумња у исправност своје одлуке. Та сумња означена је као „пилатовштина“. Власт не греши. Не сумња се у њену одлуку. У време када је роман „Мајстор и Маргарита“ настајао, људи су свакодневно нестајали. Ни једног тренутка не сме се довести у питање да ли је власт можда погрешила и осудила макар једног невиног човека. Нико не сме да доведе у сумњу исправност пресуда и одлуке апсолутне власти која осуђује људе на смрт. Јешуа је осуђен јер је проповедао да је свака власт насиље над народом и да ће доћи доба кад неће бити власти ни цезарове нити било које друге. Човек ће прећи у царство истине и правичности где неће бити потребна никаква власт. Јешуа је довео у питање власт цезара Тиберија и због тога је настрадао. Пилат је посумњао у исправност своје одлуке. Одлука власти је доведена у питање. Можда власт греши и осуђује невине људе на смрт. Због такве сумње у власт, у исправност њених одлука, да можда осуђује невине људе, Мајсторов роман је осуђен као израз пилатовштине и штетан. Ни најмања сумња у власт и исправност њених одлука не сме да постоји. Зато је роман о Пилату и пилатовштина штетна, и зато је роман „Мајстор и Маргарита“, необјављен за живота писца, а касније цензурисан. Брисани су они делови романа који указују да је у Москви владала атмосфера опште несигурности, друштво у коме влада поткупљивост, разврат, себичност, доушништво, саможивост.

Ликови[уреди | уреди извор]

Ликови фабуларног тока у Москви:

  • Иван Николајевич Понирјов, алијас Бездомни,
  • Михаил Александрович Берлиоз, председник московског књижевног удружења,
  • Желдибин, заменик Берлиоза,
  • Степан Богданович, Лиходејев, Стјопа, директор позоришта Варијете,
  • Григорије Данилович Римски, финансијски директор Варијетеа,
  • Иван Савељич Варенух, администратор Варијета,
  • Жорж Бенгалски, конферансије,
  • Александар Николејавич Стравински, психијатар,
  • Мајстор,
  • Маргарита Николајевна,
  • Наташа, њена помоћница,

Ликови демони:

  • Воланд, сатана,
  • Коровјов/Фагот,
  • Азазело,
  • Бехемот, мачак,
  • Хела, Воландова слушкиња

Ликови романа у роману „Понтије Пилат“

  • Понтије Пилат, прокуратор Јудеје,
  • Јешуа Ха-Ноцри, из Гамале,
  • Дисмас, разбојник
  • Хестас, разбојник,
  • Вар-Раван, разбојник,
  • Јосиф Каифа, првосвештеник јудејски, председник Синедриона,
  • Леви Матеј,
  • Афраније, начелник тајне службе у Јудеји,
  • Јуда из Кириата.

Понтије Пилат - роман у роману[уреди | уреди извор]

Понтије Пилат, роман у роману има 4 поглавља:

  • Понтије Пилат,
  • Погубљење,
  • Како је прокуратор покушао да спасе Јуду из Кириата,
  • Сахрана.

Идеја[уреди | уреди извор]

  • Светом владају два принципа - један је заснован на Јешуи, други на Воланду.
  • Уметник се налази између историје, свакодневнице и стваралаштва.
  • „Свака власт је насиље над другима.“
  • „Онај ко воли, треба да дели судбину оног кога воли.“

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Majstor i Margarita analiza – Mihail Bulgakov”. Beleške. Приступљено 2. 2. 2020. 
  2. ^ „Misteriozna preplitanja u „Majstoru i Margariti“ Bulgakova – slučajnost ili ne?”. Plezir. Приступљено 2. 2. 2020. 
  3. ^ „Majstor i Margarita, roman Mihaila Bulgakova”. PULSE. Приступљено 2. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мајстор и Маргарита на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајстор_и_Маргарита&oldid=26933080”