Мегера

С Википедије, слободне енциклопедије

Мегера (грч. Μέγαιρα) је у грчкој митологији била једна од три Ериније, богиња освете и проклетства. Као и друге две сестре рођена је од капи крви Урана када га је његов син Крон кастрирао.

Њихов су пандан у римској митологији Фурије (лат. Furiae), а у словенској Суђаје.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Њено име је настало из речи megairo, што значи „гунђати, завидети или бити киван“[1] и тумачи се као „бес због љубоморе“.[2]

Митологија[уреди | уреди извор]

Она је сматрана трећом еринијом; симболисала је велику свађу и док је прва, Алекто стварала бес без паузе, друга, Тисифона је изазивала навалу речи, Мегера је распиривала свађу.[3] Вергилије у „Енејиди“ ју је описао као „паклену“, која се, заједно са својим сестрама, увијала као змија и имала крила брза као ветар.[4] Сенека је њу и њене сестре описивао као Хадове слушкиње, а Мегеру је навео као вођу, са змијама уместо косе, која би својом поганом руком узела нарамак са ломаче како би све три витлале запаљеним бакљама.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ behindthename: megaera, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ ancienthistory.about.com: Megaira Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2010); N.S. Gill
  3. ^ theoi.com: FULGENTIUS, MYTHOLOGIES; 1.7 THE FABLE OF THE FURIES
  4. ^ theoi.com: Erinyes6; III) ILL-OMENED SCREECH-OWL
  5. ^ theoi.com: Erinyes; PHYSICAL DESCRIPTIONS OF THE ERINYES