Месец

Из Википедија

За остале употребе, погледајте Месец (вишезначна одредница).
„Луна“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Луна (вишезначна одредница).

Месец (лат. Луна) је Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 км, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунде. Месец се креће око Земље по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 км/с, и прелази дневни лук од 13 степени и 10 минута. Месечева стаза подлеже јаким температурним вибрацијама које узрокује Сунце, па се нагиб стазе према еклиптици у току 173 дана мења од 5 степени до 5 степени и 18 минута. Месец је чврсто небеско тело пречника 3473,3 км, и по површини је 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Месецу 6 пута мање него на Земљи. Око своје осе се обрне за 27 дана, 7 сати и 11,5 секунди (сидерална стаза). Због сталног мењања положаја према Сунцу и Земљи различито је осветљен, па се са Земље могу уочити четири фазе:

Месец
Месец
  • Млади (невидљив, осим за време помрачења Сунца)
  • Прва четврт (видљив навече)
  • Пун Месец (видљив целу ноћ)
  • Задња четврт (видљив ујутро)

Време од 29 дана, 12 сати, 44 минуте и 3 секунде између узастопног понављања Месечевих фаза названо је синодичким месецом.

Садржај

[уреди] Помрачења Месеца и Сунца

Узајамни положаји Сунца, Месеца и Земље доводе до помрачења Сунца и Месеца. Потпуна помрачења се користе у космичкој геодезији за везивање континенталних тригонометријских мрежа, које помажу у стварању јединственог светског научног система. У исту сврху се користе и појаве окултација звезда (кад Месец током свог кретања сакрије неке звезде). Привлачна сила Месеца, а у мањој мери и Сунца (лунисоларни утицај), узрокује на Земљи плиму и осеку мора и језера, као и "дисање" Земљине коре што је 3 пута слабије од плиме и осеке. Утицај месеца на људе и друга бића је још увек неразјашњен, али је сигурно да се инсекти оријентишу помоћу Месеца.

Месечев кратер Дедал. НАСА-фото
Месечев кратер Дедал. НАСА-фото

[уреди] Настанак Месеца

Сматра се да је Месец настао прије неких 4,5 милијарди година, након судара комета. Приликом удара, избачена је велика количина материјала у Земљину орбиту која је обликовала Месец. Месец је и рељефно врло занимљиво небеско тело. Први је цртеж Месеца направио Галилео Галилеј 1609. године. Најнижа подручја Месеца су огромне сиве површине које се понекад могу запазити и голим оком. Те равнице је 1651. године Ђовани Ричиоли (Гиованни Рицциоли) (1598. - 1671.) назвао морима, иако у њима нема воде. Ова мора нису једноличне равнице, јер се у њима уочавају набори, који понекад личе на зидове, дугачке по неколико стотина километара, и пукотине, које личе на речна корита. По рубовима равница протежу се велики планински венци, који носе имена планина на Земљи (Алпи, Апенини, Пиренеји, итд.). Највиша тачка Месеца налази се на планинама Лајбниц (Леибниз), које су на Месечевом јужном полу, где неки врхови досежу и 9000 метара. Осим планинских ланаца, на Месецу се могу видети и кратери или вртаче, који опет носе имена по најпознатијим светским научницима. Најдубљи је Њутнов кратер (Исак Њутн), са дубином од око 7250 м. Ти кратери су врло великог пречника (до 300 км). Иако им рубови изгледају стрми, они су врло малог нагиба. То откриће припада Немцу Јозефу Хопману (Јосеф Хопманн), који је изумео специјалне методе истраживања помоћу дужина сенки. Неких 30 хиљада кратера је откривено на Месецу. Један од њих носи чак и име Руђера Бошковића. Код појединих кратера су видљиве и уздужне широке светле пруге (Коперников кратер), за које се сматра да су наслаге пепела или вулканске материје настале у време хлађења Месеца.

Астронаут Харисон Шмит са Апола 17 стоји поред стене у Taurus-Littrow. НАСА-фото
Астронаут Харисон Шмит са Апола 17 стоји поред стене у Таурус-Литтроw. НАСА-фото

[уреди] Ротација

Сила земљине теже је Месец временом толико успорила да се његова окретна брзина прилагодила његовој временској стази. То значи да се Месец окрене само једанпут око своје осе у току окретања око Земље. Због тога се са Земље може видети само једна страна Месеца. 1959. године је совјетска летелица/сонда Луник (Луна 3) обишла Месец и двема фотокамерама га снимила с даљине од 60 хиљада километара. На основу тих фотографија, Совјетска академија наука је саставила и издала први атлас дела Месечеве површине који се не види са Земље. Месец такође временски успорава брзину кружења Земље, тако да тај успоравајући утицај продужује годишње дан на Земљи за 20 микросекунда. Притом се енергија кружења Земље претвара у топлотну енергију и импулс окрета се преноси на Месец, чије се кретање годишње удаљује за 4 центиметра од Земље. Ова појава је утврђена ласерским мерењима 1995. године.

[уреди] Својства Месечеве атмосфере

Лунарна либрација
Лунарна либрација

[уреди] Састав Месечеве коре

Хемијски састав Месечеве коре
кисеоник
  
 43%
силицијум
  
 21%
алуминијум
  
 10%
гвожђе
  
 9%
калцијум
  
 9%
магнезијум
  
 5%
титанијум
  
 2%
никл
  
 0,6%
натријум
  
 0,3%
хром
  
 0,2%
калијум
  
 0,1%
манган
  
 0,1%
сумпор
  
 0,1%

[уреди] Власничка права

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Оутер Спаце Треатy забрањује државама право на поседовање небеских тела као што је Месец. Уговор УН-а који је ступио на снагу 1984. године вреди како за државе тако и за физичка лица.

Успркос томе, Денис М. Хоуп је 1980. године пријавио своја власничка права на Месец у Сан Франциску. Како се нико није успротивио том потезу у времену од осам година, колико је време жалбе, Хоуп је основао правну фирму (Лунар Ембассy легал), која има право продаје парцела на Месецу. УН и Међународна астрономска заједница сматрају тај његов потез преваром.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Месечеве фазе

[уреди] Свемирске мисије

[уреди] Наука

[уреди] Мит и фолклор

[уреди] Остало

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86"
Други језици