МиГ-9
 МиГ-9 на аеродрому Монино, Москва. | |
| Опште | |
|---|---|
| Земља порекла |  Совјетски Савез |
| Произвођач | Mikoyan-Gurevich DIS |
| Први лет | 24. април 1946. |
Под називом МиГ-9 постојала су два авиона:
Први је био модификација ловачког авиона МиГ-3 са уграђеним радијалним мотором М-82А и нешто промењеним димензијама који је први пут полетео 1941. године а други је авион на млазни погон, који је први пут полетео 1946. године о коме је у овом чланку реч.
МиГ-9 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-9) је био совјетски ловачки авион из периода непосредно послије Другог свјетског рата. Заједно са Јак-15, био је први у новој генерацији млазних ловаца СССР. Конструисан је у пројектном бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича.
Развој[уреди | уреди извор]
Са освајањем производње копија њемачких млазних мотора, конструкторски биро Микојана и Гурјевича је почео са пројектовањем прототипа И-300. То је био један од првих совјетских авиона са ламинарним аеропрофилом крила и први са трицикл стајним трапом који је ушао у наоружање ВВС (Совјетско ратно ваздухопловство). Имао је 2 млазна мотора изведена од њемачких BMW-003, монтирана у трупу један до другог. Граничник усисника је носио топ од 37 mm.
Први лет прототипа је изведен 24. априла 1946. године, а авион је ушао у серијску производњу крајем 1946. Произведено је укупно 598 серијских авиона.
Употреба[уреди | уреди извор]
Због исхитреног развоја уочен је читав низ проблема. При опаљењу централног топа је долазило до увода барутних гасова у усисник мотора, што није добро утицало на моторе и пилота. Постојали су проблеми и са моторима, стабилношћу при великим брзинама и низ других.
Авион је углавном због тога био намијењен за нападе на земаљске циљеве.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Врста авиона: ловачки авион
- Посада: један
- Први лет прототипа: 24. април 1946.
- Уведен у употребу: 1947.
- Крај употребе:
- Конструктор: конструкциони биро Микојан и Гурјевич
Димензије
- Дужина: 9.75 m
- Распон крила: 10 m
- Висина: m
- Површина крила: 18.2 m²
- Аеропрофил крила:
Масе
- Празан: 3540 kg
- Оптерећен: kg
- Највећа полетна маса: 5500 kg
Погонска група
- Мотори: два млазна Колесов РД-20 (изведени од BMW-003), сваки са по 7800 N потиска
- Однос потисак/тежина: N/kg
Летне особине[уреди | уреди извор]
- Највећа брзина: 910 km/h
- Крстарећа брзина: km/h
- Радијус дејства: 1100 km
- Највећи долет: km
- Оперативни врхунац лета: 13000 m
- Брзина пењања: m/s
Наоружање[уреди | уреди извор]
- Стрељачко: Један топ НС-37 калибра 37 mm, два топа НС-23 калибра 23 mm
- Бомбе: kg
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. стр. 630. ISBN 978-1-894102-24-7.
- Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
