Милан Вујаклија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Милан Вујаклија рођен је 15. новембра 1891. године (по старом календару) у месту Бухача поред Слуња, ондашња Аустро Угарска, сада Хрватска. Отац Петар је био православни свештеник а мајка Јелена домаћица.

Основну школу похађао је у Босанској Костајници а гимназију у Загребу, Сремским Карловцима и Београду. Матурирао је 1911.г. у Првој мушкој гимназији у Београду а затим уписао Филозофски факултет у Београду (немачки језик, књижевност и филозофија). Ратови на просторима Србије прекидају његово студирање.

Као добровољац од 1912.г. учествује у Балканским ратовима а затим и у Првом светском рату. У току ратова био је на ратиштима од Београда преко Ниша, Скопља, Приштине, Албаније, Солуна ... све до 9. фебруара 1919.г. када је демобилисан. Тек после рата завршава факултет.

Од октобра 1919.г. почиње његово службовање прво у листу «Демократија» а касније ради у Министарству просвете. Иако је радио као писар а касније и као саветник у Министарству просвете бавио се писањем и преводима познатих дела са немачког језика. Његов највеће ангажовање је било на лексикографији како између два рата тако и после Другог светског рата.

Умро је у Београду 1955. године.

[уреди] Милан Вујаклија као писац и преводилац

Милан Вујаклија се бавио преводима познатих дела и лексикографијом а ти његови радови су и дан данас веома цењени. Од превода наводимо дела Артура Шопенхауера која је превео и објавио у периоду од 1922.г. до 1928.г. «О религији», «О писању и стилу», «Метафизика лепог» и «О генију». Поред тога преводио је дела Е.Т.А. Хофмана и Џ.Ф. Купера («Кожна чарапа»). Такође је приредио за ђачку лектиру из немачког језика дело Шилера «Баладе» .

Дао је велики допринос вишетомном делу «Речник српскохрватског књижевног и народног језика» у издању Српске академије науке и уметности.

Ипак његово најзначајније дело је «Лексикон страних речи и израза». За време његовог живота овај лексикон је приређен и штампан у два издања: прво издање 1937.године и друго 1954.године.

[уреди] Лексикон страних речи и израза

Милан Вујаклија је са прикупљањем речи за лексикон почео негде око 1925.године а у периоду од 1934. до 1936.године урадио је његову дефинитивну обраду. Прво издање било је штампано 1937. г. од стране ондашњег чувеног издавача Геце Кона. То је био велики догађај за српску лексикографију и културу. Друго издање је Милан Вујаклија обогатио новим речима и изразима и оно је изашло из штампе 1954.г. Ова књига је постала уџбеник за многе генерације и синоним за лексикон страних речи и израза. Постало је скоро правило да се за значење многих страних речи цитира, као извор, Вујаклијин Лексикон како у Србији и Хрватскоји тако и у Босни и Херцеговини.

Прва два издања Лексикона су су више пута доштампавана да би Вујаклијини следбеници каснијих година приређивали новија издања. Било је неминовно правити нова издања, са додатком нових речи, јер су се у нашем језику стално појављивале (и користиле) нове стране речи и изрази. Нова допуњена издања су само у Србији штампана 1980., 1991. и 1996.године.

[уреди] Референце

• ВУЈАКЛИЈА Милан, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1991.година
• http://www.knjigainfo.com/
• http://www.prosveta.co.yu/