Мирогој

С Википедије, слободне енциклопедије
Улаз у Мирогој
Аркаде
Православна капела светих апостола Петра и Павла на Мирогоју
Гробница на парцели 142, где су сахрањена деца са Козаре, 1942. године

Мирогој је средишње и највеће загребачко гробље, смештено на обронцима планине Медведнице. Мирогој је такође парк и уметничка галерија на отвореном.

Историја[уреди | уреди извор]

Недалеко од мртвачнице, у периоду између 1852. и 1873. године налазио се летњиковац Људевита Гаја, предводника Илирског препорода. Након његове смрти власти су 1873. откупиле цело имање и обновиле средишње загребачко гробље према томе. Гробље је службено отворено 6. новембра 1876. године, а прва сахрана извршена је дан касније.

Познати аустријски архитекта Херман Боле (Hermann Bollé) пројектовао је облик гробља, употребивши монументалну композицију аркада, павиљона и купола, испреплетену са богатим растињем, додајући галерију скулптура.

Поред осталих грађевина, на Мирогоју се налази и православна Капела светих апостола Петра и Павла на Мирогоју, у власништву Митрополије загребачко-љубљанске Српске православне цркве.

Уметничка дела[уреди | уреди извор]

На гробљу Мирогој налазе се и вредни споменици неких уметника:

Познати људи сахрањени на Мирогоју[уреди | уреди извор]

Гробница народних хероја на Мирогоју

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]