Михајлово

Михајлово
Михајлово;
	Католичка црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Град	Зрењанин
Становништво
— 2011.	948
— густина	48/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 28′ 14″ С; 20° 24′ 54″ И / 45.470457° С; 20.414864° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	70 m
Површина	19,4 km2
	Михајлово Михајлово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23202
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Михајлово (мађ. Szentmihály) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 674 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Tоком своје историје више пута је мењало своје име.

1712. на латинском језику писаној фасцикли St. Michael, на садашњем месту назначено село
1723. исто на садашњем месту St. Michael
1780. мађ. Magyar Szent Mihály, Szent Mihály
1919. мађ. Szent Mihály
1922. Михајлово

Од овог села је на почетку двадесетог века остао само салаш, који су мештани звали Szent Mitra tanya. Данас тај салаш више не постоји. Према причању најстаријих мештана, преци већине Михајловчана потичу из некадашњег Szent Demetera. Били су римокатолици и говорили су мађарским језиком са прастарим сегединским акцентом.

Црква[уреди | уреди извор]

Од 1836. до 1909. године припадала је жупној цркви у Елемиру, а од 1909. године је посебна плебанија. Литургијски језик је био мађарски. Црква организационо припада је зрењанинској бискупији и жупној цркви. Црква као и село добили су из захвалности главном анђелу, светом Михајлу. Црква је грађена на садашњем месту од набоја 1835. године, плафон је био виклован, а кров је био од трске, без торња. Звона су стајала на дрвеној конструкцији поред цркве. Пошто је дошло до оштећења цркве, мештани су 1850. године поправили своју цркву и обновили кров. Године 1902. су уграђене оргуље, а 1913. године купљен је хармонијум. Торањ цркве је изграђен 1910. године. Након што је војска 1918. године однела два већа звона, мештани су били принуђени да купе нова звона, што је учињено 1928. године.

Жупник Јакаб Ђуле је дошао у село 1909. године. Он је организовао изградњу торња и обнову цркве, утицао је да се испред сваке куће направи тротоар од цигала за пешаке, а издејствовао је и да се формира сеоска библиотека.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Михајлово живи 803 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 352 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.373
1953.	1.286
1961.	1.409
1971.	1.252
1981.	1.318
1991.	1.169	1.153
2002.	1.004	1.008

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Мађари	944	94,02%
Срби	37	3,68%
Румуни	6	0,59%
Југословени	4	0,39%
Хрвати	1	0,09%
Словенци	1	0,09%
Словаци	1	0,09%
Роми	1	0,09%
непознато	4	0,39%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	5	12
75—79	13	19
70—74	22	26
65—69	30	29
60—64	36	46
55—59	37	30
50—54	30	37
45—49	38	37
40—44	39	31
35—39	44	35
30—34	33	29
25—29	35	27
20—24	28	38
15—19	27	27
10—14	31	26
5—9	28	24
0—4	24	31
Просек :	39,7	41,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	336	303	363	337	389	409	352

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	75	99	57	74	23	20	3	1	0	0	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	417	97	285	21	14
Женски	423	54	282	79	8
УКУПНО	840	151	567	100	22

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	264	173	0	2	38
Женски	173	131	0	0	13
УКУПНО	437	304	0	2	51
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	18	5	0	11
Женски	0	0	9	0	2
УКУПНО	4	18	14	0	13
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	4	1	3
Женски	1	0	1	8	8
УКУПНО	2	4	5	9	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]