Никола Пилић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Пилић
Никола Пилић 1975. године
Лични подаци
Датум рођења(1939-08-27)27. август 1939.(84 год.)
Место рођењаСплит,  Краљевина Југославија
Држављанство Југославија
Висина-
Маса-
ПребивалиштеМинхен, Немачка
Информације о каријери
Про. каријера? — 1978.
ИграЛевом руком
Зарада-
Појединачно
Победе—порази213–169
Освојени турнири3
Изгубљена финала-
Најбољи пласманБр. 7
(1967)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3. коло (1970)
Ролан ГаросФ (1973)
ВимблдонПФ (1967)
ОП САДЧФ (1973)
Парови
Победе—порази143–134
Освојени турнири6
Изгубљена финала-
Најбољи пласман-
Ажурирано: 17. октобар 2012..
Освојене медаље
Тенис
Универзијада
Златна медаља — прво место Универзијада 1961. Парови
Сребрна медаља — друго место Универзијада 1961. Појединачно
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место Медитеранске игре 1963. Парови

Никола Пилић (рођен 27. августа 1939) је бивши југословенски тенисер и тениски тренер.

Тениска каријера[уреди | уреди извор]

Никола Пилић је био члан ТК Сплит од 1953. Од 1957. играо је за омладинску репрезентацију Југославије, а од 1961. за сениорску. Првенства Југославије је освајао је 5 пута у појединачној конкуренцији (1962—64, 1966—67), 7 пута у игри мушких парова (1959. са Срђаном Јелићем и са Бором Јовановићем 1961—66) и једном у игри мешовитих парова са Марицом Циндрак 1959.

У каријери је освојио 3 турнира, а најбољи пласман на АТП листи било му је 12. место (31. октобар 1973, а пре Опен ере 7. место). Играо је једно финале гренд слема у појединачној конкуренцији, када је на Ролан Гаросу 1973. године изгубио од Илијеа Настасеа у три сета. Пилић је учествовао на два гренд слем финала у конкуренцији парова. На Вимблдону 1962. године њега и Бору Јовановића поразили су Аустралијанци Боб Хјуит и Фред Стол. Освојио је Отворено првенство САД 1970. године у пару са Французом Пјером Бартесом, победивши аустралијски пар Рој Емерсон / Род Лејвер са 3:1. Такође, 1963. је освојио злато на Медитеранским играма у пару играјући с Бором Јовановићем. Повукао се 1978. године.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Као тренер са Немачком је освојио Дејвис куп три пута 1988, 1989. и 1993. године. У то време је тренирао познате тенисере Бориса Бекера и Михаела Штиха. Успех је остварио са хрватском тениском репрезентацијом 2005. године, када је у финалу победила Словачку у Братислави. Радио је као саветник Дејвис куп репрезентације Србије и такође учествовао у тријумфу 2010. године.[1]

Има тениску академију у Минхену, у којој су тренирали многи познати тенисери, између осталог, и српски тенисер Новак Ђоковић.[2][3]

У 2020. додељена му је Златна медаља за заслуге Републике Србије.[4]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финале 1973. Ролан Гарос Шљака Румунија Илије Настасе 3:6, 4:6, 0:6

Парови 2 (1:1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат у финалу
Финале 1962. Вимблдон Трава Социјалистичка Федеративна Република Југославија Боро Јовановић Аустралија Боб Хјуит
Аустралија Фред Стол
2:6, 7:5, 2:6, 4:6
Победа 1970. Отворено првенство САД Трава Француска Пјер Барте Аустралија Рој Емерсон &
Аустралија Род Лејвер
6:3, 7:6, 4:6, 7:6

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Blic:Pilić odlučio: Hvala teniserima, sa Dejvis kupom sam završio”. sport.blic.rs. Приступљено 17. 10. 2012. 
  2. ^ „Новак Ђоковић званични сајт”. www.novakdjokovic.rs. Архивирано из оригинала 01. 09. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  3. ^ „Srđan Đoković i Novakov teniski otac Nikola Pilić, otvoreno o najboljem teniseru sveta!”. happytv.tv. 
  4. ^ Svečana ceremonija dodele ordenja povodom Sretenja, b92.net, 15. 2. 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]