Ницање зуба
Ницање или ерупција зуба подразумева појављивање зуба у усној дупљи. Иако се већина аутора слаже да је овде у питању веома сложен процес, постоје неслагања око тога који механизми контролишу ерупцију зуба.[1] Једне теорије кажу да је раст корена фактор који изазива појављивање зуба у устима, друге да је у питању раст кости која окружује зуб итд.[2] Већина ипак верује да је неколико сила укључено у ерупцију, а да главну покретачку снагу обезбеђују периодонтална влакна (скупљањем и укрштањем колагених влакана и контракцијом фибробласта).[3]
Ерупција може да се подели на фазу активне и фазу пасивне ерупције (оклузалне адаптације).[4] До овог процеса долази услед дељења пулпних ћелија, али тек након раста крунице зуба. Сматра се да је процес ницања завршен када зуб успостави контакт са антагонистом из супротне вилице.[5]
Фаза активне ерупције обухвата три етапе: интраосеалну, трансгингивалну и супрагингивалну. Прва етапа траје до успостављања контакта између глеђи и базалне мембране (ламине) оралног епитела. Друга фаза подразумева раст зуба кроз структуре слузокоже и његово појављивање у оралној дупљи. Након тога следи завршна (супрагингивална) етапа, која се окончава потпуним ницањем зуба.[6]
Човек има два периода ницања зуба (дифиодонција), па се разликују примарна (млечна) и стална дентиција. Млечна дентиција се састоји од 20 зуба (лат. dentes decidui), чије ницање почиње у шестом месецу живота. Веома ретко, беба одмах по рођењу има изникле зубе, који се означавају као пренатални. Стална дентиција се обично састоји од 32 зуба (лат. dentes permanentes s. adulti), а почињу да ничу од шесте године живота. Постоји и период тзв. мешовите дентиције (када су присутни и стални и млечни зуби у устима) и траје од 6. до 12. године живота.
| Млечна дентиција | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Централни секутић |
Латерални секутић |
Очњак | Први преткутњак |
Други преткутњак |
Први кутњак |
Други кутњак |
Трећи кутњак | |
| Горњи зуби | 7,5 м | 9 м | 19 м | 14 м | 24 м | |||
| Доњи зуби | 6 м | 7 м | 16 м | 12 м | 20 м | |||
| Стална дентиција | ||||||||
| Централни секутић |
Латерални секутић |
Очњак | Први преткутњак |
Други преткутњак |
Први кутњак |
Други кутњак |
Трећи кутњак | |
| Горњи зуби | 7 - 8 г | 8 - 9 г | 11 - 12 г | 10 - 11 г | 11 - 12 г | 6 - 7 г | 12 - 13 г | 17 - 21 г |
| Доњи зуби | 6 - 7 г | 7 - 8 г | 9 - 10 г | 10 - 11 г | 11 - 12 г | 6 - 7 г | 11 - 13 г | 17 - 21 г |
Легенда: м = месец (постнатално); г = година.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Riolo and Avery, Essentials for Orthodontic Practice, pp. 142.
- ^ Harris, Craniofacial Growth and Devleopment, pp. 1–3.
- ^ Harris, Craniofacial Growth and Devleopment, pp. 3.
- ^ Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник“ Београд). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.
- ^ Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.
- ^ а б Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник“ Београд). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.
- ^ Ash & Nelson, Wheeler's Dental Anatomy, Physiology, and Occlusion, pp. 53.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Савети код ницања зуба (језик: српски)
- Поремећај ницања зуба (језик: српски)