Нортамбрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Нортамбрија
Norþanhymbra Rīce

Нортамбрија 802. године
Географија
Континент Европа
Регија Британска острва
Главни град Бамбург, Јорк
Друштво
Службени језик староенглески, камбријски, латински
Религија католицизам
Политика
Облик државе краљевина
 — Краљ
Историја
Историјско доба рани средњи век
 — Оснивање 653
 — Укидање 954
Земље претходнице и наследнице
краљевине Нортамбрије
Претходнице: Наследнице:
Берниција Краљевина Енглеска
Деира

Нортамбрија (стенгл. Norþanhymbra или Norþhymbre, енгл. Northumbria или Northhumbria) била је једна од седам краљевина англосаксонске хептархије у Енглеској. Нортамбрија се простирала на територији данашње северне Енглеске и јужне Шкотске.

Историја[уреди | уреди извор]

Назив је добила по реци Хамбер која је представљала њену јужну границу. Настала је у 7. веку спајањем двеју англосаксонских краљевина — Берниције и Деире. Берниција је лежела између Тиса (Tees) и Форта, док Деира одговора данашњем Јоркширу. Овај процес завршен је за време владавине краља Освија (642—670) који је у 7. веку постао најмоћнији владар Острва, а Нортамбрија најмоћнија држава хептархије.

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Хришћанство у Нортумбрији долази женидбом краља Едвина од Нортамбрије са кентском принцезом 625. године. Са принцезом дошао је и Паулинус, који је постао први надбискуп Јорка. Он је провео 26 дана покрштавајући део становништва Нортамбрије на реци Глену. Ипак, након пораза краљ Едвина 633. године код Хитфилда од мерсијског краља Пенде, долази до враћања старих богова Англосаксонаца. Ипак, следеће године (634) крунисан је нови краљ, Освалд, који је био васпитан од ирских калуђера из Јоне. Он је са собом довео Еидена, оснивача манастира Линдисфарн. Манастир ће представљати буктињу хришћанства у Нортамбрији. И после пораза и смрт краља Освалда (642) од мерсијског краља Пенде, Нортумбрија је остала хришћанска.

Опадање[уреди | уреди извор]

Почетком следећег века почела је слабити због унутрашњих сукоба, а 867. године Данци су је освојили и учинили делом Данелага. Још 18. јуна 793. године Викинзи су опљачкали манастир Линдисфарн. Данци су ипак задржали краљеве који су служили као данске марионете. Године 954. након смрти краља Ерика Крваве Секире, Нортамбрија је припојена краљевини Енглеској.

Литература[уреди | уреди извор]

  • А. L. Morton, Istorija Engleske, Sarajevo 1955.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Историја Енглеске — др Ивана Ђуковић