Обреж (Варварин)

Координате: 43° 46′ 09″ С; 21° 20′ 58″ И / 43.769200° С; 21.349400° И / 43.769200; 21.349400
С Википедије, слободне енциклопедије
Обреж
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.3221
Географске карактеристике
Координате43° 46′ 09″ С; 21° 20′ 58″ И / 43.769200° С; 21.349400° И / 43.769200; 21.349400
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина128 m
Обреж на карти Србије
Обреж
Обреж
Обреж на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37266
Позивни број037
Регистарска ознака

Обреж је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 3221 становника (према попису из 1991. било је 3978 становника).

Овде се налази ОШ „Мирко Томић” Обреж.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Обреж се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Обреж улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. У том периоду у Обрежу је постојала скела која је уједно и била гранични прелаз са Османским царством. Власник скеле је био Милета Радојковић, и ова скела је била најпрометнија у Јагодинској нахији[1].

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Према пореклу ондашње становништво Обрежа из 1905. године може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 3 породице са 85 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 5 породице са 117 куће.
  • Из околине има 4 породице са 63 куће.
  • Из Старе Србије има 3 породице са 52 куће.
  • Породице непознатог порекла има 3 породице са 50 куће.
  • Из околине Ниша има 3 породице са 26 куће.
  • Црногорских досељеника има 1 породица са 20 куће.
  • Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
  • Из Топлице има 2 породице са 13 куће.
  • Из околине Лесковца има 2 породице са 12 куће.
  • Из околине Зајечара има 1 породица са 6 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Обреж живи 2635 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,8 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1041 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.764
1953. 4.020
1961. 4.190
1971. 4.228
1981. 4.221
1991. 3.978 3.512
2002. 3.221 3.879
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
3.195 99,19%
Црногорци
  
3 0,09%
Југословени
  
2 0,06%
Македонци
  
1 0,03%
Бугари
  
1 0,03%
непознато
  
14 0,43%
Обреж у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 98 103 104 107 109 111 112 113 115 118 127 131
Пореске главе* - 118 116 125 130 132 137 140 134 140 145 144
Арачке главе** 228 256 258 253 157 262 287 296 298 316 332 342
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]