Огист Конт

Из Википедија

Огист Конт
Огист Конт
Рођен	17. јануар (забележено 19. јануар), 1798
Умро	5. септембар, 1857 Париз
Брачни друг	Каролина Месен

Огист Конт (фр. Auguste Comte), (19. јануара 1798 — 5. септембра 1857), био је француски математичар, филозоф и мислилац, који је први смислио реч социологија.Познат је као оснивач позитивизма, правца филозофије, који узима искуство, као главни начин спознаје. Био је први који је применио научни метод за описивање друштва.

[уреди] Живот

Рођен је у Монпељеу у југозападној Француској. Уписао се на политехнику у Паризу. То је био чувени факултет, који је био познат по привржености француским идеалима републиканизма и прогреса. Политехника је била затворена 1816, да би се направила реорганизација. Због тога је Конт напустио те студије и прешао је на медицину у Монпељеу. Када се Политехника поново отворила није тражио пријем.

Вративши се у Монпеље Конт је дошао у сукоб са својом породицом приврженој католичанству и монархизму. Због тога се поново запутио за Париз, где је зарађивао радећи ситне послове. У августу 1817. постао је студент и секретар грофа Сен Симона, који је увео Огиста Конта у интелектуално друштво. Конт се 1824. разишао са Сен Симоном због непремостивих међусобних разлика.

Конт је тада знао да жели да ради на филозофији позитивизма. Тај план је публиковао 1822 као „План научних проучавања за реорганизацију друштва“. Није успео да добије академски положај, па је при свакодневном преживљавању зависио од спонзора и пријатеља спремних да му помогну. Оженио се Каролин Масен, али растали су се 1842. Био је 1826. у душевној болници, коју је напустио, а да се није излечио. Написао је

• шестотомни „Курс позитивистичке филозофије“ од 1830. до 1842.
• четворотомни „Систем политичког позитивизма“ је написао од 1851. до 1854.

[уреди] Учење

Мото Ordem e Progresso („Ред и прогрес“) на застави Бразила инспирисан је Контовим позитивистичким мотом позитивизма: L'amour pour principe et l'ordre pour base; le progrès pour but („Љубав као принцип и ред као база. Прогрес као циљ“). Неколико људи у Бразлу, који су извршили државну удар и прогласили Бразил републиком били су следбеници идеја Огиста Конта

Један универзални закон, кога је Конт видео у свим наукама називао је „закон три фазе“. По њему друштво пролази кроз те три фазе:

• теолошка
• метафизичка
• научна

Задњој научној фази је дао име позитивна фаза. Теолошка фаза се са перспективе француског друштва 19. века сматрала фаза, која је претходила просветитељству, у којој бог одређује људски положај у друштву и друштвене стеге. Под метафизичком фазом он није сматрао Аристотелову метафизику или метафизику античких Грка. Та идеја је била базирана на Француској револуцији из 1789. Метафизичка фаза је укључивала универзална права, која су била изнад ауторитета било кога људског бића, иако за та права се није могло рећи да су била света. Оно што је сматрао научном фазом је било оно што је дошло након неуспеха револуција и Наполеона. То је била могућност да људи могу наћи решења социјалних проблема и спровести их у живот. Контов закон три фазе био је једна од првих теорија социјалног еволуционизма.

Друге универзалне законе називао је енциклопедијски закони. Комбинујући те законе Конт је развио систематску и хијерархијску класификацију свих наука, укључујући неорганску физику (астрономију, геонауке и хемију) и органску физику (биологија и социјална физика, која је касније постала социологија).

Имао је идеју специјалне науке социологије као последње и највеће од свих наука, која ће укључивати све друге науке и која ће интегрисати налазе у кохезивну целину.

Контово објашњење позитивистичке филозофије увело је значајан однос између теорије, праксе и људског разумевања света. Конт каже:

„Тачно је да се свака теорија мора заснивати на опаженим чињеницама. Једнако је тачно да се не може посматрати без водства неке теорије. Без таквога водства, наше чињенице би биле бесплодне. Не би их могли задржати. Већином их чак не би могли ни приметити.“

({{{2}}})

Он је смислио нову кованицу „алтруизам“, која се односила на моралну обавезу појединаца да служи друге и да ставља њихове интересе изнад властитих. Супростављао се идеји индивидуалниг права, сматрајући да нису конзистентна са етичким обавезама.

Током Контова живота на његов рад се понекад гледало са скептицизмом, јер је уздизао позитивизам до религије и себе је називао папом позитивизма. Сковао је и реч „социологија“, да би означио нову науку о друштву. Раније је користио израз „социјална физика“, да би означио позитивну бауку о друштву.

Конт се сматра првим западним социологом. Ибн Калдун је био пре њега на Истоку. Контово истицање квантитативнога, математичке базе за доношење одлука остало је до данас.

[уреди] Библиографија

• Хенри Гоухиер, Ла вие д'Аугусте Цомте, Галлимард, 1931 ;
• Јеан Делволвé, Рéфлеxионс сур ла пенсéе цомтиенне, Фéлиx Алцан, 1932 ;
• Лаурент Феди, Цомте, Лес Беллес Леттрес, 2000, рééдитион 2005 ;
• Лаурент Феди, Л’органицисме де Цомте, ин Аугусте Цомте аујоурд’хуи, M. Боурдеау, Ј.-Ф. Браунстеин, А. Петит (дир), Кимé, 2003, пп. 111-132 ;
• Лаурент Феди, Аугусте Цомте, ла дисјонцтион де л’идéологие ет де л’Етат, Цахиерс пхилосопхиqуес, н°94, 2003, пп. 99-110 ;
• Лаурент Феди, Ле монде цлос цонтре л’универс инфини : Аугусте Цомте ет лес ењеуx хумаинс де л’астрономие, Ла Мазарине, н°13, јуин 2000, пп. 12-15 ;
• Лаурент Феди, Ла цонтестатион ду мирацле грец цхез Аугусте Цомте, ин Л’Антиqуитé грецqуе ау XИXè сиèцле : ун еxемплум цонтестé ?, C. Авлами (дир.), Л’Харматтан, 2000, пп. 157-192 ;
• Лаурент Феди, Аугусте Цомте ет ла тецхниqуе, Ревуе д’хистоире дес сциенцес 53/2, 1999, пп. 265-293 ;
• Хенри Гоухиер, Ла јеунессе д'Аугусте Цомте ет ла форматион ду поситивисме, томе 1 : соус ле сигне де ла либертé, Врин, 1932 ;
• Хенри Гоухиер, Ла јеунессе д'Аугусте Цомте ет ла форматион ду поситивисме, томе 2 : Саинт-Симон јусqу'à ла рестауратион, Врин ;
• Хенри Гоухиер, Ла јеунессе д'Аугусте Цомте ет ла форматион ду поситивисме, томе 3 : Аугусте Цомте ет Саинт-Симон, Врин, 1941 ;
• Хенри Гоухиер, Оеуврес цхоисиес авец интродуцтион ет нотес, Аубиер, 1941 ;
• Георгес Цангуилхем, « Хистоире дес религионс ет хистоире дес сциенцес данс ла тхéорие ду фéтицхисме цхез Аугусте Цомте », Éтудес д'хистоире ет де пхилосопхие дес сциенцес, Врин, 1968 ;
• Х.С. Јонес, ед., Цомте: Еарлy Политицал Wритингс, Цамбридге Университy Пресс, 1998;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Аугусте Цомте ет ла тхéорие социале ду поситивисме, Сегхерс, 1972 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Аугусте Цомте, ла сциенце социале, Галлимард, 1972 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Ле пројет антхропологиqуе д'Аугусте Цомте, СЕДЕС, 1980, рééдитион L'Харматтан, 1999 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, L'антхропологие поситивисте д'Аугусте Цомте, Либ. Хонорé Цхампион, 1980 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Ентре ле сигне ет л'хистоире. Л'антхропологие поситивисте д'Аугусте Цомте, Клинцксиецк, 1982, рééдитион L'Харматтан,1999 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Ле поситивисме, Цолл."Qуе саис-је?", ПУФ, 1982 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Ле цонцепт де сциенце поситиве. Сес тенантс ет сес абоутиссантс данс лес струцтурес антхропологиqуес ду поситивисме, Мéридиенс Клинцксиецк, 1983 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Ле поситивисме д'Аугусте Цомте, L'Харматтан, 2006 ;
• Ангèле Кремер-Мариетти, Аугусте Цомте ет ла сциенце политиqуе, ин Аугусте Цомте, План дес травауx сциентифиqуес нéцессаирес поур рéорганисерла социéтé, L'Харматтан, 2001;
• Ангèле Кремер-Мариетти, L'хуманисме ентре поситивисме ет нихилисме ин L'Арт ду Цомпрендре , 2006, Н°15.
• Ангèле Кремер-Мариетти, Аугусте Цомте ет л'хистоире гéнéрале, ин Аугусте Цомте, Соммаире аппрéциатион де л'енсембле ду пассé модерне, L'Харматтан, 2006 ;
• Пиерре Мацхереy, Цомте. Ла пхилосопхие ет лес сциенцес, ПУФ, 1989 ;
• Гертруд Лензер, Аугусте Цомте: Ессентиал Wритингс (1975), Неw Yорк Харпер, Папербацк, 1997 ;
• Раqуел Цапурро, Ле поситивисме ест ун цулте дес мортс : Аугусте Цомте, Епел, 1999 (традуит ен франçаис ен 2001) : л'éтуде ла плус рéценте сур ла вие д'Аугусте Цомте, ла висион санс цомплаисанце д'уне псyцханалyсте де л'éцоле де Лацан ;
• Аугусте Цомте, Поситиве Пхилосопхy оф Аугусте Цомте, Парт I (1855), транслатед бy Харриет Мартинеау, Кессингер Публисхинг, Папербацк, 2003 ; Алсо аваилабле фром тхе МцМастер Арцхиве фор тхе Хисторy оф Ецономиц Тхоугхт, Волуме Оне Волуме Тwо Волуме Тхрее
• Пиерре Лаффитте (1823-1903): Аутоур д'ун центенаире, ин Ревуе дес Сциенцес ет дес Тецхниqуес ен перспецтиве, 2èме сéрие, вол. 8, н°2, 2004, Бреполс Публисхерс, 2005 ;
• Зеïнеб Бен Саïд Цхерни, Аугусте Цомте, постéритé éпистéмологиqуе ет раллиемент дес натионс, L'Харматтан, 2005 ;
• Марy Пицкеринг, Аугусте Цомте: Ан Интеллецтуал Биограпхy, Цамбридге Университy Пресс (1993), Папербацк, 2006 ;

[уреди] Спољашње везе

• Финд-А-Граве профиле фор Аугусте Цомте
• Поситивист Цхурцх оф Бразил
• Аугусте Цомте анд Поситивисм
• Тхе Тхрее Цс анд тхе Нотион оф Прогресс: Цоперницус, Цондорцет, Цомте бy Цаспар Ј M Хеwетт