Одбојка на Летњим олимпијским играма
Одбојка се на Олимпијским играма први пут појавила у службеном програму на Олимпијским играма у Токију 1964. године и то истовремено у мушкој и женској конкуренцији. Иако је било планирано да одбојка буде демонстрациони спорт на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године, промоција је ипак отказана. У Токију 1964. Совјети су приказали најбољу игру и освојили златну медаљу, док је у женској конкуренцији Јапан победио Совјетски Савез.[1] Као најуспешнија репрезентација током историје код одбојкаша се истакла Русија са укупно 10 медаља, од чега четири златне. С друге стране, Рускиње су такође најуспешније са осам медаља. На Олимпијским играма у Атланти 1996. године у програм је укључена и одбојка на песку, за мушкарце и за жене.
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
Стање након Олимпијских игара 2016.
| Држава | 
|
|
|
|
|---|---|---|---|---|
 Русија
|
4 | 3 | 3 | 10 |
 Бразил
|
3 | 3 | 0 | 6 |
 Сједињене Државе
|
3 | 0 | 2 | 5 |
 Јапан
|
1 | 1 | 1 | 3 |
 Холандија
|
1 | 1 | 0 | 2 |
 Југославија
|
1 | 0 | 1 | 2 |
 Пољска
|
1 | 0 | 0 | 1 |
 Италија
|
0 | 3 | 3 | 6 |
 Чехословачка
|
0 | 1 | 1 | 2 |
 Бугарска
|
0 | 1 | 0 | 1 |
 Источна Немачка
|
0 | 1 | 0 | 1 |
 Аргентина
|
0 | 0 | 1 | 1 |
 Куба
|
0 | 0 | 1 | 1 |
 Румунија
|
0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 14 | 14 | 14 | 42 |
Жене[уреди | уреди извор]
Освајачице медаља[уреди | уреди извор]
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
Стање након Олимпијских игара 2016.
| Држава |
|
|
|
|
|---|---|---|---|---|
| Русија
|
4 | 4 | 0 | 8 |
 Кина
|
3 | 1 | 2 | 6 |
| Куба
|
3 | 0 | 1 | 4 |
| Јапан
|
2 | 2 | 2 | 6 |
| Бразил
|
2 | 0 | 2 | 4 |
| Сједињене Државе
|
0 | 3 | 2 | 5 |
| Источна Немачка
|
0 | 1 | 0 | 1 |
 Перу
|
0 | 1 | 0 | 1 |
 Србија
|
0 | 1 | 0 | 1 |
 Уједињени тим на олимпијским играма
|
0 | 1 | 0 | 1 |
| Пољска
|
0 | 0 | 2 | 2 |
| Бугарска
|
0 | 0 | 1 | 1 |
 Јужна Кореја
|
0 | 0 | 1 | 1 |
 Северна Кореја
|
0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 14 | 14 | 14 | 42 |
Србија на олимпијским играма[уреди | уреди извор]
Мушка сениорска репрезентација Србије до сада (2019) је учествовала шест пута на најважнијем спортском такмичењу. Дебитовала је 1980. у Москви, када је освојила шесто место. Највећи успех је златна медаља у Сиднеју 2000, као и бронза 1996. у Атланти. Поред две медаље, освојена су пета места, 2004. у Атину и 2008. у Пекингу, поред девете позиције у Лондону 2012.
Женска селекција Србија играла је три пута, а најбољи резултат је сребрна медаља на Олимпијским играма у Рију, које су одржане 2016. У Лондон је освојено 11. место, а у Пекингу 2008. пето.
.jpg)
Одбојкашка правила[уреди | уреди извор]
Екипа мора из највише три додира да пребаци лопту на противничку страну терена, али један играч не сме два пута заредом да додирне лопту. Осим у случају, ако је претходно блокирао противника, тада су дозвољена четири додира (блок и још три одигравања). Одбојка се игра на терену димензија 18 са 9 метара, а на средини терена налази се мрежа, која у зависности од пола, може да буде 243 cm за мушкарце и 224 cm за жене. На удаљености три метра од мреже, налази се линија три метра, која дели играче на мрежи и играче иза линије три метра.
Јако је битно и правило пецања, које се мењало током година. Данас се грешком сматра ако било којим делом тела додирнете мрежу.
Правило ротације[уреди | уреди извор]
Најважније правило које важи у одбојци је правило ротације. Играчи који се налазе на терену морају да се ротирају у смеру казаљке на сату, али само после освојеног поена.
Јако је важно да тим у сваком тренутку зна ко би требало да сервира. Уколико погрешан играч сервира, екипа аутоматски губи поен или поене, ако је грешка установљена касније. Ако играч пре противничког сервиса направи промену у пољу, свира се погрешна постава. Наравно, играчи из друге линије и играчи на мрежи не могу да мењају позиције. Правило ротације такође може да приближи зашто техничар повремено изгледа као да се крије иза саиграча.
После Олимпијских игара у Атланти 1996, а од Олимпијских игара у Сиднеју 2000. уведено је правило да се играју три сета до 25 поена уз пети сет, познатији као тај – брејк, који се игра до 15. Према некадашњим правилима поен је могла да освоји само екипа која је сервирала.
Либеро[уреди | уреди извор]
Олимпијске игре у Аустралији 2000. донеле су још једну промену. Репрезентације су могле по први пут да користе либера, играча за другу линију. Правила прописују да он има ограничење и да може само да игра у одбрани и на пријему сервиса. Није му дозвољено да скаче у блоку, осваја поене и сервира.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Занимљиво је да поред одбојке на песку, постоји шанса да још један вид овог спорта добије олимпијску верзију. На Зимским олимпијским играма 2018. у Пјончангу, направљена је промоција одбојке на снегу. Један од промотера, био је и Владимир Грбић, прослављени српски одбојкаш.
Један од најбољих потеза Олимпијских игара у Сиднеју 2000, догодио се у финалној утакмици између Југославије и Русије. Владимир Грбић је после сервиса Романа Јаковљева прескочио рекламе, вратио лопту у игру и у наставку акције блоком зауставио Јаковљева.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Volleyball at the 1964 Tokyo Summer Games”. Olympics at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ Slepčević, Petar. „DA LI SE SEĆATE? Potez Vanje Grbića koji je najavio olimpijsko zlato u Sidneju /VIDEO/”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 12. 12. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
