Операција Кондор

С Википедије, слободне енциклопедије
Операција Кондор
Део Хладног рата

Чланови операције Зелена: активни чланови (Аргентина, Боливија, Бразил, Чиле, Парагвај, Уругвај). Светлозелено: повремени чланови (Колубија, Перу, Венецуела). Плаво: организатор (САД).
Време19501980.
Место
Јужна Америка
Исход сузбијање левичарског покрета
Сукобљене стране
 САД
 Боливија
 Бразил
 Аргентина
 Чиле
 Парагвај
 Уругвај
 Перу
Левичарски покрет
Команданти и вође
Сједињене Америчке Државе Хенри Кисинџер
Боливија Уго Банзер
Бразил Ернесто Гезел
Аргентина Хорхе Рафаел Видела
Чиле Аугусто Пиноче
Парагвај Алфредо Стреснер
Уругвај Апарисио Мендез
Боливија Хуан Хосе Торес
Бразил Жуан Гуларт
Чиле Бернардо Лејтон
Чиле Карлос Пратс
Парагвај Мартин Алмада
Уругвај Ектор Гутјерез Руиз
Жртве и губици
30.000—80.000 страдалих левичара[1][2]

Операција Кондор је био шифровани назив за тајну операцију у Јужној Америци под покровитељством САД.

Организација и циљ операције[уреди | уреди извор]

Операција Кондор је назив за операцију која се одвијала од 50-их до 80-их година 20. века. Њен циљ је био да се уз помоћ САД и десничарских диктатура сузбију левичарски покрети на тлу Америчког континента. Државе које су учествовале у томе су биле Боливија, Бразил, Аргентина, Чиле, Уругвај и Парагвај.

Еквадор и Перу су биле земље које су имале споредне улоге, зато што су се касније прикључиле операцији.

Операцијом као председници, руководили су:

Један од људи у САД који је водио ову операцију био је Хенри Кисинџер.

Улога Хенрија Кисинџера[уреди | уреди извор]

Заједно са ЦИА-јом су 1973. подржали пуч генерала Августа Пиночеа против демократски изабраног председника Салвадора Аљендеа чији социјалистчки правац није одговарао америчким интересима у Латинској Америци.

Због умешаности Кисинџера код тог и сумње за умешаност у Операцији Кондор средином 70-их, Кисинџеру су упућени судски позиви за сведочења (а и оптужбе) из многих земаља, којима се он није одазвао. Године 2001. је бразилска влада повукла позив Кисинџеру за одржавање говора у Сао Паолу, зато што му није могла гарантовати дипломатски имунитет.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Norton, Ben (28. 05. 2015). „Victims of Operation Condor, by Country”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 22. 03. 2016. 
  2. ^ Fernandez, Belen (30. 08. 2014). „Reappearing the disappeared of Operation Condor”. Al Jazeera. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]