Општина Модрича

С Википедије, слободне енциклопедије
Модрича
Грб Модриче
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Модрича
Становништво
Становништво
Пад 23.955[1]
Пад 24.490[2]
25.464[3] (2017
2013
1996)
Географске карактеристике
Површина 319,8 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Јовица Радуловић (СДС) [1]
Поштански број 74480
Позивни број 053
Веб-сајт Општина Модрича

Општина Модрича је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је у насељеном мјесту Модрича. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 25.720 лица.[4]

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Модрича

Подручје општине Модрича чине насељена мјеста: Бабешница, Борово Поље, Ботајица, Врањак, Гаревац, Горње Кречане*, Добра Вода, Добриња, Доњи Скугрић*, Дуго Поље, Јасеница*, Кладари Горњи, Кладари Доњи, Копривна, Крчевљани, Кужњача, Милошевац, Модрича, Ријечани Горњи, Ријечани Доњи, Горњи Скугрић, Таревци, Толиса и Чардак.

Пријератна општина Модрича је у цјелини остала у саставу Републике Српске. Насељена мјеста Јакеш, Модрички Луг и Пећник припојена су новоствореној општини Вукосавље, а општини Модрича су припојена насељена мјеста Крчевљани и Толиса, те дијелови насељених мјеста: Горње Кречане, Јасеница и Доњи Скугрић која су прије рата припадала општини Градачац.

Мјесне заједнице[уреди | уреди извор]

На подручју општине Модрича постоји 24 мјесне заједнице: МЗ Бабешница, МЗ Борово Поље, МЗ Ботајица, МЗ Врањак, МЗ Врањак 1, МЗ Гаревац, МЗ Добриња, МЗ Дуго Поље, МЗ Кладари Горњи, МЗ Кладари Доњи, МЗ Копривна, МЗ Копривнска Требава, МЗ Крчевљани, МЗ Милошевац, МЗ Модрича I, МЗ Модрича II, МЗ Модрича III, МЗ Модрича IV, МЗ Модрича V, МЗ Ријечани, МЗ Скугрић, МЗ Таревци, МЗ Толиса, МЗ Чардак.

Култура[уреди | уреди извор]

У општини се налази манастир Дуга Њива.

Привреда[уреди | уреди извор]

Рафинерија уља Модрича

Општина је сједиште Рафинерије уља Модрича.

Спорт[уреди | уреди извор]

Општина је сједиште фудбалских клубова Модрича Максима, Посавина, и Врањак.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Модрича према резултатима избора 2020.
8
6
5
3
2
2
1
Од укупно 27 мандата на поједине партије отпада:
      СДС: 8
      СНСД: 6
      ДНС: 5
      СП: 3
      СПС: 2
      ПДП: 2
      СДА: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Модричи. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Модрича је насеље Модрича, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Модрича је Јовица Радуловић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине општине Модрича је приказан у табели.[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича је имала 35.613 становника, распоређених у 21 насељеном месту.

Састав становништва – општина Модрича
2013.[6]1991.[7]1981.[8]1971.[9]1961.[10]
Укупно25 720 (100,0%)35 613 (100,0%)34 541 (100,0%)31 622 (100,0%)27 878 (100,0%)
Срби20 227 (78,64%)12 534 (35,20%)13 012 (37,67%)13 457 (42,56%)14 172 (50,84%)
Бошњаци3 101 (12,06%)10 375 (29,13%)18 578 (24,83%)18 356 (26,42%)15 092 (18,27%)1
Хрвати1 674 (6,509%)9 805 (27,53%)9 598 (27,79%)9 418 (29,78%)8 221 (29,49%)
Неизјашњени170 (0,661%)
Роми168 (0,653%)38 (0,110%)3 (0,009%)72 (0,258%)
Непознато119 (0,463%)
Муслимани65 (0,253%)
Босанци65 (0,253%)
Остали52 (0,202%)1 048 (2,943%)476 (1,378%)138 (0,436%)81 (0,291%)
Југословени23 (0,089%)1 851 (5,198%)2 755 (7,976%)180 (0,569%)165 (0,592%)
Православци21 (0,082%)
Црногорци17 (0,066%)37 (0,107%)32 (0,101%)30 (0,108%)
Словенци8 (0,031%)6 (0,017%)4 (0,013%)22 (0,079%)
Украјинци5 (0,019%)
Македонци3 (0,012%)7 (0,020%)10 (0,032%)18 (0,065%)
Албанци2 (0,008%)29 (0,084%)16 (0,051%)2 (0,007%)
Мађари5 (0,014%)8 (0,025%)3 (0,011%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]