Оргон
Оргон или Оргонска енергија (лат. organismus - жива бића) је термин који је први употребио чувени психоаналитичар Вилхелм Рајх да би означо хипотетичко поље универзалне животне енергије.
Рајх је тврдио да је наводно пронађена „универзална животна енергије“ у својој студији (крај 1930) у којој говори да „Оргон“ енергија продире и испуњава читав универзум. Он је веровао да су неки облици болести последица немогућности људског тела да прими ову енергију, и покушао је да их третира. Вилхелм Рајх је веровао да „Оргон“ енергија утиче на емоције и сексуалност, али се не односи на снагу статичког електрицитета. Конципирао је и конструисао Оргон акумулатор за складиштење ове енергије.[1] Рајхов оргон акумулатор је био заправо кутија чији су зидови су били од наизменичних слојева метала и изолаторa и омогућавао је наводно његовим пацијентима да акумулирају оргон енергију. Ови радови нису били подржани од стране научне заједнице и критикована је као псеудонаука. Изазвао је раскол између Рајха и других психоаналитичке институција, и на крају је довела до његовог хапшења и затварања.
Примена[уреди | уреди извор]
Психотерапеути, и лекари понекад користе методе Вилхелма Рајха да изазову позитивне емоције, па чак и његов „Оргон акумулатор“ у оквиру психотерапије. Коришћење ових техника у терапеутске сврхе је данас ограничено на лекаре и терапеуте који су обучени у „Прорајховским“ институцијама као што су Амерички колеџ Оргономије. Упркос чињеници да је појам „оргон“ одбачен на Западу, доктрина виталне енергије (Прана, Чи и сл.), још од античких времена па до данас, и даље је популарана на Истоку. Конкретно, у оквиру ове доктрине налази се основа за терапијске третмане и технике акупунктутре и акупресуре. Насупрот источне медицине и Вилхелма Рајха, сви наредни истраживачи на Западу проучавали су манифестација „животне енергије“, углавном на неживим објектима (Гребеников, Веиник, ид), и њихови радови проглашавани су псеудонауком.
Истраживање и развој[уреди | уреди извор]
Даље студије својства и могућности повећања капацитета батерије оргон енергије базирале су се на увођење облика пирамиде јер се верује да такав облик најбоље „акумулира Оргон енергију“ и њено „зрачење“.[2] Верује се да ови акумулатори разарају ћелије тумора и доприносе исушивању (мумификација) тела у пирамидама, да помаже очување прехрамбених производа и има повољан утицај на људско тело.[3]
О. Хепфнер спровео је истраживање са стакленим пирамидама различитих боја, и потврдио да се „Оргон енергија“ најефикасније акумулира у батерији у облику пирамиде или лопте.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Orgone accumulators, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Enel Radiations des Formes et Cancer. — Paris, 1958. 98 p
- ^ Traitment a distance par radiations. — Paris, 1959. 116 p
- ^ Höpfner O. Einhandrdrute und Piramidenenergie. GmbH: Verlag «Die Silbershnur»,1989.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- The American College of Orgonomy
- THE WILHELM REICH FOUNDATION
- Orgone Biophysical Research Lab
- Visibles effect of orgone generator on ice- Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2010)
- Visible effect of orgone generator on germinated seeds
- Visible effect of orgone generator on garden Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2010)
=
