Отворено првенство Хрватске у тенису

Координате: 45° 26′ Н 13° 31′ Е / 45.433° С; 13.517° И / 45.433; 13.517
С Википедије, слободне енциклопедије
45° 26′ N 13° 31′ E / 45.433° С; 13.517° И / 45.433; 13.517
Отворено првенство Хрватске
Информације
Званично имеPlava Laguna Croatia Open Umag
МестоУмаг
 Хрватска
СтадионITC Stella Maris
КатегоријаСветска серија (1990–1999)
Интернационална серија (2000–2008)
АТП 250 (2009–)
ПодлогаШљака
Жребод 2016.[1]
28 појединачно
(16 квалификације)
16 парови
Новчана награда419.470 €[2]
Веб-сајтhttp://www.croatiaopen.hr
Тренутни шампиони
ПојединачноИталија Јаник Синер
ПаровиИталија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини

Отворено првенство Хрватске (познато и по спонзорском имену Plava Laguna Croatia Open Umag) је тениски турнир за мушкарце који се сваке године одржава у хрватском граду Умагу. Од 2009. године је део серије турнира АТП 250.[3]

Први пут је одржан 1990. под именом Yugoslavia Open, а мечеви се играју на шљаци тениског комплекса Stella Maris. Централни стадион, који од 2016. носи име Горана Иванишевића, има капацитет од 3500 места.[4][5]

Карлос Моја је освојио рекордних пет титула у појединачној конкуренцији.[6]

Пошто се одржава у јулу, у току туристичке сезоне, гледаоцима се нуде и богати музички програм, специјалитети истарске кухиње и вина. Турнир је 2017. преношен у више од 100 земаља света и имао око 100.000 посетилаца.[6]

Организација АТП доделила је турниру награду за изврсност (European Tournament Awards of Excellence) чак пет пута, а последње у низу је признање у категорији за најбољи доживљај међу навијачима (Best Fan Experience) за 2011. годину.[7]

Досадашњи називи турнира[уреди | уреди извор]

Лого турнира коришћен до 2012.
  • Yugoslav Open (1990–1991)
  • Croatia Open Umag (1992–2005)
  • Studena Croatia Open Umag (2006–2011)
  • Vegeta Croatia Open Umag (2012–2014)
  • Konzum Croatia Open Umag (2015–2016)
  • Plava Laguna Croatia Open Umag (2017–)

Извор:[8]

Поени и новчана награда (2021)[уреди | уреди извор]

Централни стадион у Умагу, препознатљивог облика шкољке
Пласман Новчана
награда (€)		 АТП
поени		 Новчана
награда (€)		 АТП
поени
Појединачно Парови
Победа 41.145 250 15.360 250
Финале 29.500 150 11.000 150
Полуфинале 21.000 90 7.250 90
Четвртфинале 14.000 45 4.710 45
Друго коло 9.000 20 – –
Прво коло 5.415 0 2.760 0
Квалификант – 12 – –
Друго коло квалификација 2.645 6 – –
Прво коло квалификација 1.375 0 – –

Извор:[9]

Протекла финала[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Карлос Моја (сликано током турнира из 2007) држи рекорд са пет освојених титула у појединачној конкуренцији (1996, 2001–2003, 2007)
Година
Победник
Финалиста
Резултат
1990. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Горан Прпић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Горан Иванишевић 6:3, 4:6, 6:4
1991. Совјетски Савез Дмитриј Пољаков Шпанија Хавијер Санчез 6:4, 6:4
1992. Аустрија Томас Мустер Аргентина Франко Давин 6:1, 4:6, 6:4
1993. Аустрија Томас Мустер (2) Шпанија Алберто Берасатеги 7:5, 3:6, 6:3
1994. Шпанија Алберто Берасатеги Словачка Карол Кучера 6:2, 6:4
1995. Аустрија Томас Мустер (3) Шпанија Карлос Коста 3:6, 7:6(7:5), 6:4
1996. Шпанија Карлос Моја Шпанија Феликс Мантиља 6:0, 7:6(7:4)
1997. Шпанија Феликс Мантиља Шпанија Серђи Бругера 6:3, 7:5
1998. Чешка Бохдан Улихрах Шведска Магнус Норман 6:3, 7:6(7:0)
1999. Шведска Магнус Норман Сједињене Америчке Државе Џеф Таранго 6:2, 6:4
2000. Чиле Марсело Риос Аргентина Маријано Пуерта 7:6(7:1), 4:6, 6:3
2001. Шпанија Карлос Моја (2) Француска Жером Голмар 6:4, 3:6, 7:6(7:2)
2002. Шпанија Карлос Моја (3) Шпанија Давид Ферер 6:2, 6:3
2003. Шпанија Карлос Моја (4) Италија Филипо Воландри 6:4, 3:6, 7:5
2004. Аргентина Гиљермо Кањас Италија Филипо Воландри 7:5, 6:3
2005. Аргентина Гиљермо Корија Шпанија Карлос Моја 6:2, 4:6, 6:2
2006. Швајцарска Станислас Вавринка Србија Новак Ђоковић 6:6(1:3) (предаја)
2007. Шпанија Карлос Моја (5) Румунија Андреј Павел 6:4, 6:2
2008. Шпанија Фернандо Вердаско Русија Игор Андрејев 3:6, 6:4, 7:6(7:4)
2009. Русија Николај Давиденко Шпанија Хуан Карлос Фереро 6:3, 6:0
2010. Шпанија Хуан Карлос Фереро Италија Потито Стараче 6:4, 6:4
2011. Украјина Александар Долгополов Хрватска Марин Чилић 6:4, 3:6, 6:3
2012. Хрватска Марин Чилић Шпанија Марсел Гранољерс 6:4, 6:2
2013. Шпанија Томи Робредо Италија Фабио Фоњини 6:0, 6:3
2014. Уругвај Пабло Куевас Шпанија Томи Робредо 6:3, 6:4
2015. Аустрија Доминик Тим Португалија Жоао Соза 6:4, 6:1
2016. Италија Фабио Фоњини Словачка Андреј Мартин 6:4, 6:1
2017. Русија Андреј Рубљов Италија Паоло Лоренци 6:4, 6:2
2018. Италија Марко Чекинато Аргентина Гидо Пеља 6:2, 7:6(7:4)
2019. Србија Душан Лајовић Мађарска Атила Балаж 7:5, 7:5
2020. није играно — пандемија вируса корона[10]
2021. Шпанија Карлос Алкараз Француска Ришар Гаске 6:2, 6:2
2022. Италија Јаник Синер Шпанија Карлос Алкараз 6:7(5:7), 6:1, 6:1

Парови[уреди | уреди извор]

Година
Победници
Финалисти
Резултат
1990. Чехословачка Војтех Флегл
Чехословачка Данијел Вацек		 Совјетски Савез Андреј Черкасов
Совјетски Савез Андреј Ољховски		 6:4, 6:4
1991. Израел Гилад Блом
Шпанија Хавијер Санчез		 Сједињене Америчке Државе Ричи Ренеберг
Сједињене Америчке Државе Дејвид Витон		 7:6, 2:6, 6:1
1992. Њемачка Давид Принозил
Чехословачка Рихард Фогел		 Холандија Сандер Грун
Њемачка Ларс Кословски		 6:3, 6:7, 7:6
1993. Белгија Филип Девулф
Белгија Том Ванхут		 Шпанија Ђорди Аресе
Шпанија Франсиско Роих		 6:4, 7:5
1994. Уругвај Дијего Перез
Шпанија Франсиско Роих		 Словачка Карол Кучера
Кенија Пол Векеса		 6:2, 6:4
1995. Аргентина Луис Лобо
Шпанија Хавијер Санчез (2)		 Шведска Давид Екерот
Мађарска Ласло Марковиц		 6:4, 6:0
1996. Аргентина Пабло Албано
Аргентина Луис Лобо (2)		 Летонија Гиртс Дзелде
Аустрија Удо Пламбергер		 6:4, 6:1
1997. Румунија Дину Пескарију
Италија Давиде Сангвинети		 Словачка Доминик Хрбати
Словачка Карол Кучера		 7:6, 6:4
1998. Уједињено Краљевство Нил Броуд
Јужноафричка Република Пит Норвал		 Чешка Јиржи Новак
Чешка Давид Рикл		 6:1, 3:6, 6:3
1999. Аргентина Маријано Пуерта
Шпанија Хавијер Санчез (3)		 Италија Масимо Бертолини
Италија Кристијан Бранди		 3:6, 6:2, 6:3
2000. Шпанија Алекс Лопез Морон
Шпанија Алберт Портас		 Хрватска Иван Љубичић
Хрватска Ловро Зовко		 6:1, 7:6(7:2)
2001. Аргентина Серхио Ројтман
Аргентина Андрес Шнајтер		 Хрватска Иван Љубичић
Хрватска Ловро Зовко		 6:2, 7:5
2002. Чешка Франтишек Чермак
Аустрија Јулијан Ноул		 Шпанија Алберт Портас
Шпанија Фернандо Висенте		 6:4, 6:4
2003. Шпанија Алекс Лопез Морон (2)
Шпанија Рафаел Надал		 Аустралија Тод Пери
Јапан Томас Шимада		 6:1, 6:3
2004. Аргентина Хосе Акасусо
Бразил Флавио Сарета		 Чешка Јарослав Левински
Чешка Давид Шкох		 4:6, 6:2, 6:4
2005. Чешка Јиржи Новак
Чешка Петр Пала		 Словачка Михал Мертињак
Чешка Давид Шкох		 6:3, 6:3
2006. Чешка Јарослав Левински
Чешка Давид Шкох		 Шпанија Гиљермо Гарсија-Лопез
Шпанија Алберт Портас		 6:4, 6:4
2007. Чешка Лукаш Длоухи
Словачка Михал Мертињак		 Чешка Јарослав Левински
Чешка Давид Шкох		 6:1, 6:1
2008. Словачка Михал Мертињак (2)
Чешка Петр Пала (2)		 Аргентина Карлос Берлок
Италија Фабио Фоњини		 2:6, 6:3, [10:5]
2009. Чешка Франтишек Чермак (2)
Словачка Михал Мертињак (3)		 Шведска Јохан Брунстрем
Холандски Антили Жан-Жилијен Ројер		 6:4, 6:4
2010. Чешка Леош Фридл
Словачка Филип Полашек		 Чешка Франтишек Чермак
Словачка Михал Мертињак		 6:3, 7:6(9:7)
2011. Италија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини		 Хрватска Марин Чилић
Хрватска Ловро Зовко		 6:3, 5:7, [10:7]
2012. Шпанија Давид Мареро
Шпанија Фернандо Вердаско		 Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез		 6:3, 7:6(7:4)
2013. Словачка Мартин Клижан
Шпанија Давид Мареро (2)		 Сједињене Америчке Државе Николас Монро
Њемачка Симон Штадлер		 6:1, 5:7, [10:7]
2014. Чешка Франтишек Чермак (3)
Чешка Лукаш Росол		 Србија Душан Лајовић
Хрватска Франко Шкугор		 6:4, 7:6(7:5)
2015. Аргентина Максимо Гонзалез
Бразил Андре Са		 Пољска Маријуш Фирстенберг
Мексико Сантијаго Гонзалез		 4:6, 6:3, [10:5]
2016. Словачка Мартин Клижан (2)
Шпанија Давид Мареро (3)		 Хрватска Никола Мектић
Хрватска Антонио Шанчић		 6:4, 6:2
2017. Аргентина Гиљермо Дуран
Аргентина Андрес Молтени		 Хрватска Марин Драгања
Хрватска Томислав Драгања		 6:3, 6:7(4:7), [10:6]
2018. Холандија Робин Хасе
Холандија Матве Миделкоп		 Чешка Роман Јебави
Чешка Јиржи Весели		 6:4, 6:4
2019. Холандија Робин Хасе (2)
Аустрија Филип Освалд		 Аустрија Оливер Марах
Аустрија Јирген Мелцер		 7:5, 6:7(2:7), [14:12]
2020. није играно — пандемија вируса корона
2021. Бразил Фернандо Ромболи
Шпанија Давид Вега Ернандез		 Босна и Херцеговина Томислав Бркић
Србија Никола Ћаћић		 6:3, 7:5
2022. Италија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини		 Уједињено Краљевство Лојд Гласпул
Финска Хари Хелиовара		 5:7, 7:6(8:6), [10:7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2016 Croatia Open Umag – drawsheet”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 01. 05. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2019. 
  2. ^ „2021 Croatia Open Umag – draw”. ATP Tour. Приступљено 22. 7. 2021. 
  3. ^ „Croatia Open Umag – overview”. ATP Tour. Приступљено 16. 6. 2019. 
  4. ^ „ATP stadion Gorana Ivaniševića”. Colours of Istria. Приступљено 16. 6. 2019. 
  5. ^ „Teniski stadion dobio ime po Goranu Ivaniševiću!”. Večernji list. 8. 7. 2016. Приступљено 16. 6. 2019. 
  6. ^ а б „The best place to eat, party and enjoy world-class tennis”. My Istria. 16. 11. 2017. Приступљено 22. 7. 2021. 
  7. ^ „Studena Croatia Open Umag prepoznat kao Best Fan Experience europske turneje”. Croatia Open Umag – official website. 20. 2. 2012. Приступљено 16. 6. 2019. 
  8. ^ „Povijest turnira”. Croatia Open Umag – official website. Приступљено 16. 6. 2019. 
  9. ^ „2021 Croatia Open Umag – Points & Prize Money”. ATP Tour. Приступљено 22. 7. 2021. 
  10. ^ „ATP Extends Tour Suspension”. ATP Tour. 15. 5. 2020. Приступљено 22. 7. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворено_првенство_Хрватске_у_тенису&oldid=26967578”