Оцило
| Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Четири оцила у хералдици. (Разговор) |
Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на Српском грбу. Кресањем кремена о оцило скакала је варница која је служила за потпаљивање ватре. Овај предмет домаћинства који служи за кресање ватре, бацањем искре у труд (врсту печурке), се понекад зове и очило.
Садржај |
[уреди] Оцило на грбу Србије
Четири оцила на српском грбу престављају заправо четири слова С, која је по узору на грб обновљене Византије на српски грб увео деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски деспот 1402. године.
На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова β која имају идентичан облик са ћириличним словом В и она представљају акроним мотоа Палеолога односно мотоа Византије:
- „Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων“ ("Цар царева, владар над владарима")[1]
По узору на овај грб деспот Стефан Лазаревић је у српски грб (који је већ чинио из Византије преузет двоглави орао) увео варијацију овог грба са четири С уместо четири Β као почетна слова имена Срба.
Комбинација оцила и крста би требало да значи: „Ватром ћемо крст бранити!“[тражи се извор од 09. 2009.] Сматра се да су четири С (односно оцила) тек касније добила незванично значење српског мотоа:
После српских средњевековних владара тај грб је преузео 1838. године Милош Обреновић и он од тада чини неодвојиви део српског грба.